Празник Рождества Христовог

Хришћанска Црква сваке године 25-ог децембра (стари кал.) празнује велики дан Рождества Христовог. За његово достојно прослављање верујући се припремају четрдесетодневним постом, од 15 новембра до 24 децембра, познатим под именом Рождествени (Божићни) или Филипов пост. Навечерје или повечерје уочи празника проводи се у посебно строгом посту. Тај дан се назива сочелником (код нас Бадњи дан) и на тај дан по уставу црквеном, прописано је користити за храну сочиво, или пшеницу с медом.

У навечерје, само ако се оно не дешава у суботу или недељу, савршавају се Царски Часови, и око поднева, Литургија Василија Великог са Вечерњим. На сам празник савршава се Литургија Златоустог.

Часови, који се савршавају у навечерје Рождества Христовог, одликују се тиме, што се на њима читају паремије, Апостол и Јеванђеље. Стога, за разлику од обичних часова, они се називају Царским. Тај назив они носе такође и зато, што су у Грчкој, при њиховом савршавању, обично присуствовали и императори.

После Литургије поставља се на средини цркве свећа и клирици поју тропар празника: "Рождество Твое, Христе Боже наш, возсија мирови свет разума: в нем бо звездам служашчии звездоју учахусја Тебје кланјатисја Солнцу правди и Тебје ведјети с висоти востока: Господи, слава Тебје!" А потом кондак празника: "Дјева днес Пресушчественнаго раждајет, и землја вертеп Неприступному приносит, Ангели с пастирми славословјат, волсви же со звездоју путешествујут: нас бо ради родисја Отроча младо, превечнии Бог".

Ако навечерје пада у суботу и недељу, Царски Часови се читају у петак. На само повечерје бива Литургија св. Јована Златоустог, а после Литургије - Вечерње. Слављење Христа савршава се после вечерњег. Поста, говори Устав, на тај дан нема. То значи, да се после Литургије до вечерњег дозвољава јести мало хлеба.

Свеноћно бденије почиње Великим Повечерјем, на ком се поје величанствена песма Исаијина: "С нами Бог, разумеите, јазици, и покарјаитесја, јако с нами Бог!" Често понављање у овој песми "с нами Бог!" сведочи о духовној радости верујућих, који спознају међу собом Бога-Емануила. Садржај осталих песама може се изразити основном песмом канона: "Христос раждаетсја, славите: Христос с небес, срјашчите (сретајте Га); Христос на земли, возноситесја! Поите Господеви всја землја, и веселием воспоите лјудие, јако прослависја".

Величанственост Празника Рождества Христовог увећава се у Руској Цркви сећањем на избављење руске земље од напада француза и дванаест незнабожачких народа (јазиков) који су им помогли 1812 године.