Исус Христос, сишавши на земљу да испуни вољу Оца Небеског, и св. апостоли, изабрани ученици Господа, својим примером и учењем показали су верујућима високу важност и неопходност установљења и чувања дневног заједничког Богослужења.

Од времена апостолских, Православна Црква је са свакодневним Богослужењем сјединила разна свештена подсећања у славу Божију, од чега су и произашли разни дани Богослужења у току године.

Сваки дан у години Св. Црква, поред седмичног круга, празнује сећање на једног или неколико светих угодника Божијих. Одређени дани у години посвећују се или спомињању посебних догађаја из живота Господа нашег Исуса Христа, Божије Мајке, из историје Цркве Христове, или у част различитих светих. Осим тога, у току године, установљени су једнодневни или вишедневни постови и неколико дана назначено је за помињање упокојених. У складу са тим посвећивањем дана у години састављене су и посебне песме и молитве и установљени су обреди, који се присаједињују молитвама и певањима за дане у недељи. Посебно значајне измене у Богослужењима бивају у дане великих празника и постова.

Дани општег помињања упокојених (названи код нас задушницама) су следећи: субота уочи почетка Васкршњег поста (пре месних поклада), субота уочи Свете Тројице (Педесетнице), и субота пре Митровдана (по Катихизису Св. Николаја Српског).