Пролазак Jевреја кроз Црвено море и друга чуда

Јевреји су се по изласку из Египта упутили ка Црвеном мору. Египћани, сахранивши умрле првенце, почели су да жале што су пустили Јевреје. Фараон, сабравши војску са колима и коњаницима, дао се у гоњење Јевреја. Он их је стигао на обали мора. Видевши иза себе опасне пукове фараонове, Јевреје је обузео ужас. Уместо да моле од Бога помоћ, они су почели да ропћу на Мојсија, што их је извео из Египта. Бодрећи их, Мојсије се у души својој молио Богу. Господ је услишио његову молитву. Стуб од облака поставио се иза Јевреја и сакрио их је од Египћана. Господ је рекао Мојсију: "узми жезал твој, простри руку твоју на море и раздели га". Мојсије је пружио своју руку са жезлом на море. И подигао је Господ силан источни ветар, током целе те ноћи, и раздвојио је воду. И Јевреји су пошли по сувом дну, а вода је била као зид са десне и леве стране. Чувши у логору јеврејском покретање, Египћани су кренули да гоне Јевреје по морском дну и већ су стигли до средине мора. У то време Јевреји су изашли на другу обалу. Мојсије је опет, по наредби Божијој простро руку своју са жезлом на море. Морска вода се слила и покрила кола и коњанике, целу војску фараонову, и потопила је Египћане.

Тада је израиљски народ (Јевреји) са великом радошћу, запевао захвалну песму Господу Богу, свом Помоћнику и Покровитељу.

А Маријам пророчица, сестра Аронова, узела је у руке тимпан, а за њом су ишле све жене са тимпанима, радосне, и запевала је Маријам пред њима: "Појте Господу, јер се високо прослави Он, коња и коњаника његовог бацио је у море".

Маријамнина песма

 Пролазак Јевреја кроз Црвено море, чије воде су се раздвојиле и избавиле Јевреје од несреће и ропства египатског, праобраз је крштења, кроз које се ми ослобађамо од власти ђавола и ропства греху.

У време путовања Јевреја из Египта у обећану земљу, Господ је учинио и много других чуда. Једном су Јевреји дошли на једно место, где је вода била горка. Они је нису могли пити и роптали су на Мојсија. Господ је указао Мојсију на дрво. Кад га је он ставио у воду, вода је постала слатка.

То дрво, одневши горчину из воде, било је праобразом Крсног Дрвета Христовог, које одузима горчину живота - грех.

Када је Јеврејима понестало хлеба, понетог из Египта, Господ им је послао хлеб са неба - ману. Она је личила на мала бела зрна, или на ситан град, и имала је укус хлеба са медом. Назив манна, овај хлеб је добио тако, што су Јевреји кад га угледаше први пут, питали један другог: ман-гу (шта је то?), а Мојсије је одговорио: "то је хлеб, који вам Господ даје за храну". Јевреји су прозвали тај хлеб маном. Мана је јутром покривала земљу око јеврејског боравишта за сво време њиховог пута, сваког дана, осим суботе.

А када су Јевреји у пустињи дошли на место, звано Рефидим, где уопште није било воде, они су поново почели да ропћу на Мојсија. По наредби Божијој, Мојсије је ударио жезлом по каменој стени, и из ње је потекла вода.

Мана у пустињи, и вода која је потекла из камене стене, спашавајући тако Израиљћане од смрти, праобраз су истините хране и пића за нас, тојест Тела и Крви Христове, које нам даје Господ у светом причешћу, спашавајући нас од вечне смрти.

У Рефидиму су на Јевреје напали житељи пустиње, Амалићани. Мојсије је послао против њих Исуса Навина са војском, а сам са својим братом Ароном и Ором успео се на оближњу гору, и почео се молити, подигавши обе руке ка небу (образујући собом крст).

Арон је приметио, да када је Мојсије држао своје руке подигнуте, тада су Јевреји побеђивали непријатеље, а када их је од умора спуштао, тада су Амалићани побеђивали Јевреје. Потом су Арон и Ор поставили Мојсија на камен, а његове руке су држали раширеним. И Јевреји су победили Амалићане.

Мојсије, моливши се са подигнутим рукама, праображавао је собом победнички Крст Христов, чијом силом сада верујући хришћани побеђују видљиве и невидљиве непријатеље.

У Рефидиму Мојсија је посетио његов таст Јотор и довео к њему жену и његове синове.

НАПОМЕНА: Види Библију: у књ. "Излазак": гл. 14-18