Синајско законодавство

Од Црвеног мора Јевреји су све време ишли кроз пустињу. Они су се зауставили на планини Синај (Синај и Хорив - два врха једне планине). Овде је Мојсије узишао на гору, и Господ му је рекао: "Овако реци синовима Израиљевим: ако будете слушали глас Мој, бићете Мојим народом".

Када је Мојсије сишао са горе, он је пренео народу вољу Божију. Јевреји су одговорили: "Све, што је рекао Господ, испунићемо и бићемо послушни".

Господ је заповедио Мојсију да припреми народ за три дана, због примања Закона Божијег.

Трећег дана, који је био педесети дан од јеврејске Пасхе, тојест од изласка Јевреја из Египта, густ облак прекрио је врх горе Синај. Севале су муње, грмео је гром и затрубео је моћан трубни звук. Са планине се подизао дим, и сва она се силно тресла. И изрекао је (тојест, рекао) Господ Свој закон у десет заповести.

По наредби Божијој, Мојсије се попео на гору и провео тамо четрдесет дана и четрдесет ноћи, без хране. Бог му је дао две таблице, или камене плоче, на којима је било написано десет заповести. Поред тога, Господ је дао Мојсију и друге законе, црквене и грађанске. Он је такође заповедио да се направи Скинија, тојест преносиви храм Божији.

Сишавши са горе, Мојсије је све те законе и све, што му је открио Господ на гори Синај, записао у књигу. Тако се међу нама појавило Свето Писмо или Закон Божији.

Десет заповести или наредби, које је Бог дао Своме народу, тачно указују, шта је човек дужан да ради а шта да избегава, ако xоће да љуби Бога и ближње. Ево тих заповести:

Ова заповест наређује да љубимо Бога више од свега, и осим Њега, да не дајемо никоме Божанске почасти. Свете угоднике Божије треба такође поштовати, али не тако, као самог Бога, већ као људе угодне Богу више од других, као молитвенике и заступнике наше пред њим.

 Пошто је све у свету створио Бог, то се Њему једином треба поклањати и Њега јединог сматрати Божанством. Правити идоле и поклањати им се никако не треба. Поклањајући се светој икони, ми треба да представљамо себи онога ко је изображен (насликан) на њој, и њему да се поклањамо, а не да сматрамо саму икону за Божанство.

Не треба свето и велико име Божије изговарати празно, у пустим разговорима, а зато ова заповест такође забрањује и да се кунемо узалуд.

Шест обичних дана у недељи човек је дужан да се труди, ради, и уопште да се брине о свему, што је нужно за његов земни живот. А седми дан треба посветити Богу, тојест одвојити га за Господа, молити се Њему, читати у славу Божију поучне књиге, помагати сиромашнима, и уопште, ради Господа, чинити што је могуће више добра, а не бити у испразности и не чинити зла дела. У Старом Завету тако се празновала субота, а код нас, у Новом Завету, у сећање на васкрсење Христово из мртвих, празнује се недеља (на руском недеља=васкрсење).

Дужни смо да љубимо и уважавамо родитеље, слушамо њихове добре поуке и савете, да се бринемо о њима у болестима, да им будемо упориште у старости и нуждама, а такође треба поштовати остале рођаке, старије, доброчинитеље, учитеље, духовне оце и старешине; за то Бог обећава продужење земног живота.

Под убиством се подразумева не само лишавање живота себе или било ког другог, већ и ако допустимо другом да убије својом наредбом, саветом, помоћју, сагласјем. Том заповешћу се забрањује такође и необуздавање свог гнева и вређање ближњег сваким погрдним речима. Ова заповест наређује да се живи са свима у миру и сагласју, и такође да се кротко односимо према животињама.

Овом заповешћу Господ забрањује мужу и жени да наруше узајамну верност и љубав. Не ожењенима Бог наређује да чувају чистоту мисли и жеља. Прождрљивост, пијанство и уопште свака сувишност и необузданост се такође забрањују том заповешћу.

 Ништа туђе не узимај без питања ни јавно, ни тајно; не обмањуј при продаји; при свакој погодби разрачунај се праведно; не скривај нађено; сваки посао окончај у обећаном року и чини га по савести.

Ова заповест забрањује да се лаже, клевеће, говори о људима ружно, да их осуђујемо, а такође да се верује клеветницима. Ова заповест наређује да се увек часно одржи дата реч.

 Ова заповест забрањује да се завиди туђем добру и наређује да ти буде довољно то што имаш. Од зависти се рађаjу лоше жеље, а од лоших жеља - и сва лоша - зла дела.

Закон Божији свако је дужан да зна и испуњава. Ко чува заповести, саздаје себи, осим привремене среће, и вечно спасење.

У сећање на Синајско законодавство Мојсије је установио празник педесетнице.

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Излазак", главе: 19, 20, 24, 32-34 и у књ. "5 Књига Мојсијева (Поновљени закони)" гл. 5.