После стварања неба - невидљивог, ангелског света, Бог је створио из ничега, једном Својом Речју, земљу, тојест твар (материју), из које је постепено саздао сав наш видљиви, тварни (материјални) свет: видљиво небо, земљу и све, што је у њима.

Бог би могао саздати цео свет у једном тренутку, али пошто је Он од самог почетка хтео да свет живи и развија се постепено, зато га није саздао одједном, већ у току неколико временских периода, који се у Библији називају "данима".

Али ти "дани" стварања нису били као наши уобичајени дани, дуги 24 часа. Јер наш дан зависи од сунца, а у прва три "дана" стварања није још било самог сунца, значи, није могло бити ни садашњих дана. Библију је написао пророк Мојсије на древном - јеврејском језику, а на том језику и дан и период времена називали су се истом речју "иом". Али ми не можемо тачно знати, какви су то били "дани", тим пре што нам је познато следеће: " У Господа један дан, је као хиљаду година и хиљада година, као један дан" (2 Петр. 3, 8; Псалм 89, 5).

Свети оци Цркве сматрају да седми "дан" света траје и до данас, а затим, по васкрсењу мртвих, настаће вечни осми дан - вечни будући живот. О томе и пише, на пример, св. Јован Дамаскин (VIII век) :"Сматра се да има седам векова овог света, од стварања неба и земље до општег скончања и васкрсења људи. Јер ако постоји индивидуално скончање - смрт свакога; постоји и опште савршено скончање, када ће бити опште васкрсење људи. А осми век - је будући".

Св. Василије Велики је још у IV веку писао у својој књизи "Беседе на Шестоднев": "Зато назовеш ли њега даном или веком, изразићеш једно и то је јасно".

И тако, на почетку, од Бога саздана земља (материја) није имала ничег дефинисаног, никакве форме, била је неустројена (као магла или вода) и покривена тамом, и Дух Божији се дизао над њом, дајући јој живоносну силу.

НАПОМЕНА. - Св. Библија почиње речима: "У почетку створи Бог небо и земљу" (Пост.1,1).

"У почетку" на јеврејском "берешит" значи "спочетка" или "на почетку времена", јер до тада је постојала само вечност.

"Створио" овде је изражено речју "бара", означавајући створио из ничега - створио; за разлику од друге јеврејске речи "асса", која значи створити, формирати, направити из готовог материјала. Реч "бара" (створио из ничега) свега три пута употребљава се приликом стварања света: 1) у почетку - први акт стварања, 2) при стварању "душе живе" - првих животиња и 3) при стварању човека.

О небу, у правом смислу, даље се ништа не говори, тј. оно је било довршено благоустројавањем. То је био, како је раније изложено, свет духовни, ангелски. Даље у Библији ће се говорити о своду (утврди) небеском, ког је Бог назвао "небо", као подсећање на више духовно Небо.

"Земља беше невидљива и пуста, и беше тама над безданом, и Дух Божији дизаше се над водом" (Пост.1, 2).

Под "земљом" овде се подразумева првобитна још неустројена материја, из које је Господ Бог у шести "дан" устројио или образовао затим видљиви свет - васељену. Та неустројена материја или хаос назива се безданом, као непрегледним и ничим ограниченим пространством, и водом, као водообразном или парообразном материјом.

Тама је била над безданом, тј. сва хаотича маса је била уроњена у мрак, са савршеним одсуством светлости.

И Дух Божији дизаше се над водом: - овде је већ почетак стварања Божијег. По значењу самог израза: дизаше се (јеврејска реч, употребљена овде, има овај смисао: обухватао собом сву материју, као што птица својим раширеним крилима грли и загрева своје птиће), утицај Духа Божијег на првостворену материју треба разумети овако: њој (материји) је саопштена животна сила, неопходна за њено образовање и развитак.

У стварању света, подједнако, су учествовала сва три Лица Пресвете Тројице: Отац, Син и Свети Дух, као Троједини Бог, Једносуштни и Нераздељиви. Реч "Бог" на том месту постављена је у множини - "Ело-гим", тј. Богови (у једнини Елоах или Ел значи Бог), а реч "створи" - "бара" постављена је у једнини. На тај начин изворни јеврејски текст Библије, у првим својим редовима, указујући на једносуштност Лица Св. Тројице, говори да је било овако:" у почетку створише Богови (Три Лица Св. Тројице) небо и земљу".

О томе је тако јасно речено у псалмима: "Логосом (Речју) Господњим створише се небеса, и духом уста Његових - сва војска њихова" (Пс. 32, 6). Овде под "Логосом" сматра се Бог Син, "Господњим" - Бог Отац и под "Духом уста Његових" - Бог Дух Свети.

Син Божији, Исус Христос, у Јеванђељу директно се назива "Логосом" (Речју): "У почетку беше Логос... и Логос беше Бог... Све кроз Њeгa постаде, и без Њeгa ништа не постаде што је постало". (Јован 1, 1-3).

Посебно је важно за нас да знамо да би било немогуће стварање самог света, да није у почетку било добровољне жеље Сина Божијег да прими крсну жртву за спасење света: "све је Њиме (Сином Божијим) и за Њeгa саздано; и Он је пре свега, и све Њим постоји. И Он је глава Тела Цркве; Он је почетак, првенац из мртвих, да у свему Он има првенство; јер је било благоугодно Оцу, да у Њeмy обитава свака пуноћа, и да кроз Њeгa измири све са Собом, учинивши мир кроз Њeгa, Крвљу Крста Њeгoвoг, и на земљи и на небу" (Колош.1, 16-20).

И рече Бог : "Нека буде светлост!" И би светлост. И назва Бог светлост дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро. То је био први "дан" света.