Беседа: историја Јосифова, записана на језику дрвећа

Рационалисти (људи који признају за извор познања само разум, одбацујући свако искуство и Божанствено Откровење), не верујући у историчност библијских приповедања, односе се према историји Јосифовој, као према легенди. Па ипак, та историја није легенда, већ стварни догађај, који се заиста одиграо у историји древног Египта. Аутор ових редова са свом смелошћу утврђује историчност датог догађаја, пошто се показује да је она записана самом природом и записана на савршено неочекиван начин. У двадесетим годинама двадесетог века аутор ове књиге се занимао испитивањем зависности прираста дрвне масе дрвећа од различитих природних чинилаца: од наводњавања, од подлоге, климата, пожара, штеточина, слично правцу деловања многих истраживача у Русији, у Америци и у Швајцарској. Тада је било спроведено испитивање остатака дрвне масе, сачуване у разним палеонтолошким и археолошким колекцијама. Наше занимање посебно су привукле колекције дрвених предмета, сачуваних из времена древног Египта. Таквих предмета, у египатском оделу Петербуршког Ермитажа постоји знатан број. Сви су они били одлично очувани, дозвољавајући тачно утврђивање, које је дрво било употребљено за овај или онај предмет.

На тај начин, било је разјашњено, да је део предмета био неправљен од дрвећа, које расте до наших дана у Абисинији и у областима горњих језера, где настају Плави и Бели Нил. Те врсте су биле, наравно, увежене у Египат. Али значајан број предмета који су били у колекцији били су направљени од врста дрвета, које и данас расту у долини Нила. За те облике столарије древног Египта највише су биле кориштене две врсте: нилска акација и сикомора. Изучавањем структуре дрвне масе тих врста, успели смо да установимо, да постоји непосредна зависност ширине дрвених годова од изливања Нила.

Како је познато, од величине тих изливања зависи сва економија Египта: када је излив био обилнији, сво становништво било је у изобиљу, јер се растиње Нилске долине у таквим годинама развија бурно а поља дају обилне приносе; показало се да у таквим годинама и дрвеће, које расте по обалама Нила, образује шире годове а у годинама слабог изливања - у земљи је неродица и глад, а годови дрвећа постају уски, јер сво растиње страда од недостатка влаге. Када је направљена веза између приноса и ширине дрвених годова, дошао сам до следећег закључка: ако библијски опис саопштава стварни догађај из историје египатских догађања, тада седам година изванредних приноса и седам година силне неродице морају бити урезане у годовима, који су произрасли у то време на обалама Нила.

Тада сам замолио помоћницу управника Египатског Одела Ермитажа (тада је то био акад. В. В. Струве), г-ђу Н. Д. Флитнер, да ми покаже, који дрвени предмети из колекције се могу односити на временски период ХIII-XVIII династије. За ту епоху истраживачи библијске археологије, како је познато, везују историју боравка Јевреја у Египту. Г-ђа Флитнер ми је показала низ таквих предмета. Међу њима су били: кутијица за чување лепих мириса, направљена из нилске акације, саркофаг једне од царевих кћерки, издубљен од сикоморе, и неки други предмети. Ја сам спровео темељно испитивање тих предмета, почевши од кутијице за чување лепих мириса. То је невелики предмет приближно 12 цм дужине, 7 цм ширине и 8 цм дубине. (У своје време ја сам имао тачне мере и снимке, али су они страдали у време бегства из СССР).

Тај сандучић је био направљен од једног одсечка нилске акације. Одсечак је мајстор расцепио на танке дашчице, од којих је уз помоћ биљне смоле и био слепљен сандучић. Сличност оцртаних дрвених слојева била је видљива на свим страницама сандучића, при чему се то оцртавање показало посебним: на свим дашчицама упадало је у очи постојање врло широких и врло уских годова. Тај редослед ишао је овако: прво је ишла група од шест необично широких годова; а за њом непосредно - следила је група, која се састојала од седам годова врло уских (наизменичност годова у времену може установити без посебних тешкоћа свако, ко је упознат са структуром такозваног пролећног и јесењег дрвећа).

Раније, ми смо рекли, да ширина дрвених годова дрвећа на обалама Нила одговара његовом изливању и повезана је тако са родношћу или неродицом. На тај начин, природа је сама записала, да су у време одговарајуће епохе живота Јосифовог у Египту, у тој земљи неколико година узастопце постојали обилни приноси. У тим годинама и дрвеће је образовало необично широке годове. Таквих је годова на сандучићу, који смо испитали, било шест. Али и пре тога, годови нису била уски, тако да приметног разилажења са библијском историјом о седам година изобиља овде нема. Пошто је после година родности дошло седам година неродице, то структура стабала, која смо испитали, сведочи са необоривом тачношћу.

Поред поменутог сандучића, ја сам испитао такође и горепоменути саркофаг. Његова сачуваност била је нешто лошија од очуваности кутијице за чување лепих мириса, али ипак и на дрвету сикоморе, из стабла од ког је био направљен саркофаг, дала се утврдити слична група слојева, потврђујући са неоспорном јасношћу, да у основи ове библијске историје лежи несумњиви факт, записан на страницама велике књиге Природе.

О направљеном открићу, у општим цртама, ја сам саопштио на јавном предавању на вечери у част Д. Н. Каигородова у фебруару 1928 године, и трудио се то да одштампам прилажући све материјале, и резултате добијене испитивањем. То се није дало урадити, јер услови цензуре, који су постојали у СССР, нису дозвољавали штампање ничега, што може допринети јачању ауторитета књиге Светог Писма.

Сматрам корисним да реченом додам информацију, која се односи на историју древног Египта.

Сагласно Библијској хронологији, продаја Јосифова од брађе у Египат и затим пресељење праоца Јакова у ту земљу, десили су се 18 векова пре Рођења Христовог. Неки историчари одређују тачно време пресељења Јакова - 1825 годину. Приметно је, да је при фараоновој ХII династији, конкретно при Аменехмету III, који је царовао те године, мрежа вештачког наводњавања била значајно раширена и усавршена. Ниво воде у Нилу, при фараонима ХII династије, мерио се на скалама око Семнје, на другом брзаку. У надписима пронађеним овде, који се односе на 14 годину царствовања Аменемхета (тј. 1835 године пре Р.Х.) измерен је максимални ниво, који је прекорачио 7 метара нивоа воде, посматрано сада.

Очевидно, специјални чиновници су мерили ниво дизања воде у Нилу, јер је државна власт јасно показивала да зна, какво огромно значење за привредни живот краја је имао систем вештачког наводњавања, чије деловање је у потпуности зависило од количине воде у Нилу.

Посебно крупни послови у том периоду били су у Фајумској оази. Овде се налазио велики резервоар воде, кога су Грци назвали Меридово језеро. Језеро се сједињавало каналом са уставама (бранама), и тај систем је давао могућност регулисања наводњавања врло велике површине Фајумске оазе (погледај о томе у Меасперу и Авдиеви).

Остаје да се изложеном дода следеће: ако би било могyће испитати египатске колекције британског и каирског музеја, ми би, несумњиво, нашли још низ предмета, који су на себи запечатили догађаје, описане у последњим главама Књиге Постања.

Протојереј Н.Смирнов

Из газете "Наша Страна", Буенос Аирес. 1960 г.