Историја многострадалног Јова

У веома давна времена живео је источно од Палестине праведан човек, по имену Јов. То је био поштен и добар човек, који се старао да у целом свом животу угоди Богу. Господ га је наградио за благочестивост великим блазима. Он је имао много стотина крупне и хиљаде ситне стоке. Радовала га је велика и сложна породица: имао је седам синова и три кћери.

Али ђаво је позавидео Јову. Он је почео да клевеће Богу праведног Јова: "Да ли је због поклона богобојазан (праведан) Јов? Отми му све, што има - xоће ли Те и тада благословити?" Бог пак, да би показао свима, колико Му је веран Јов, и да би научио људе трпљењу у њиховим страдањима, допустио је ђаволу да узме Јову све, што је имао. И ево, једног дана, разбојници отераше сву Јовову стоку, слуге побише, а страшни ветар из пустиње разруши дом, у ком су била деца Јовова, и сви они погибоше. Али Јов не само да није почео да ропће на Бога, већ је рекао: "Бог дао, Бог и узео: да буде благословено име Господње".

Посрамљени ђаво не задовољи се тим. Он поново поче клеветати на Јова: "за живот свој даће човек све, што има; но дотакни се костију његових и тела (тј. удари га болешћу) - и видећеш, xоће ли благословити Тебе?" Бог допусти ђаволу да лиши Јова још и здравља. И ево, оболе Јов најстрашнијом болешћу - губом. Тада и жена Јовова поче да га наговара да каже реч ропота против Бога, а другови његови, уместо утехе, само су растројавали невиног страдалника својим неправедним сумњама. Али Јов је остао чврст, није изгубио наду на милосрђе Божије и само је молио Господа да потврди, да он трпи невин.

У беседи са друговима Јов је пророковао о Искупитељу (о Спаситељу) и о будућем васкрсењу: "Ја знам, Искупитељ мој је жив, и Он ћe у последњи дан поново саставити из праха распадајућу кожу ову моју, и ја ћy у телу мом видети Бога. Ја ћу видети Њeгa сам; моје очи, а не очи неког другог, видеће Њeгa (Јов 19, 25-27).

После овога Бог, показа свима пример верности и трпљења на Свом слузи Јову, Сам се јавио и рекао друговима његовим, који гледаше на Јова, као на великог грешника, да траже од њега молитву за себе. Бог је наградио свога верног слугу. Јову се вратило здравље. И поново је добио седам синова и три кћери, а стоке два пута више него пре, и живео је Јов још сто четрдесет година и починуо спокојно, благочестиво и срећно.

Историја многострадалног Јова нас учи, да несрећу Бог шаље не само за грехе, већ понекад Бог шаље несреће и праведницима због још јачег утврђивања њиховог у добру, због посрамљења ђавола и због прослављења правде Божије. Затим, историја живота Јововог нам открива, да земна срећа не одговара увек човековом врлинском животу, и учи нас такође да будемо састрадални у несрећама.

Јов, својим невиним страдањем и трпљењем, је праобраз Господа Исуса Христа. Зато се у дане спомињања страдања Исуса Христа (у страсној седмици) у цркви чита историја из књиге о Јову.

НАПОМЕНА: Види Библију -"Књига о Јову".