Јаков је имао дванаест синова: Рувима, Симеона, Левија, Јуду, Исахара, Завулона, Дана, Нефталима, Гада, Асира, Јосифа и Венијамина. Од њих је касније произашло дванаест колена, или племена, народа јеврејског.

Од свих својих синова Јаков је највише волео Јосифа због његове кротости и послушања и сашио му је разнобојну одећу. Браћа су почела да завиде Јосифу и замрзели су га.

Једном је Јосиф видео сан, како је са браћом био у пољу и како везују снопље. И ево његов сноп је устао међу осталима, а снопови браће његове окружише његов сноп и поклонише му се. Други пут, Јосиф виде у сну, да се сунце, месец и једанаест звезда поклањају њему. Када је саопштио свој сан, отац му је приговорио: "Какви су то сни? Хоћемо ли се још ја и твоја мати и браћа твоја клањати теби?" Браћа су сада још више почела да мрзе Јосифа.

Мало после тога браћа су напасала стада далеко од дома, и отац је послао Јосифа да их посети и да сазна, да ли су му браћа здрава и како је стока. Када је прилазио, браћа угледаше Јосифа још издалека и почеше да говоре: "Ево иде сновидац, дајте да га убијемо и тада видимо, како ће се испунити његов сан". Али Рувим, најстарији брат, рече: "Не проливајте крв; баците га боље у јаму". А у себи је смислио потом да спасе Јосифа и врати га оцу. Браћа су га послушала; скинула су са Јосифа разнобојну одећу и бацила га у дубоку јаму, у којој није било воде. У то време пролазаше поред њих купци са товарима за Египатску земљу. Један од браће - Јуда, предложио је да продају Јосифа, и они га продаше за двадесет сребрника. Затим су узели одећу Јосифову, намазали је козијом крвљу, донели су је оцу и рекли: "нашли смо ову одећу, није ли она Јосифова?". Јаков је препознао одећу. "Заиста, дивља звер, је растргла Јосифа!" са жалошћу је узвикнуо. Затим је дуго оплакивао свог вољеног сина и није се могао утешити.

Браћа продају Јосифа

Јосиф који је продат од браће (по савету брата Јуде) за 20 сребрника, био је праобразом Христа, проданог од Јуде за 30 сребрника.

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Постанак": гл. 37; и књ. "Излазак": гл 1, 1-4.