На путу се Јаков зауставио у пољу да преноћи, ставио је под главу камен и уснио је. И ево, види он у сну: стоји лествица на земљи, а њен врх додирује небо. Ангели Божији се пењу и спуштају по њој, а на врху лествице стоји Сам Господ.

И говори Господ Јакову: "Ја сам Господ, Бог Аврамов и Исаков. Не бој се! Земљу, на којој лежиш, Ја ћу дати теби и твоме потомству. И биће потомство твоје многобројно, као песак на земљи, и у семену твом благословиће се сви народи на земљи. И ево, Ја сам са тобом, и сачуваћу те свуда, куда год да пођеш, и вратићу те у ту земљу".

Овде се под семеном или потомком његовим, кроз ког се благосиљају, тојест усрећуjу сви народи, подразумева Спаситељ. Лествица која сједињује небо и земљу, праображава Божију Мајку, кроз Коју је Син Божији, родивши се од Ње, сишао на земљу због спасења људи. Божија Мати, као та лествица, сјединила је небо и земљу.

Пробудивши се Јаков је рекао: "Страшно је ово место: то је - дом Божији, то су - врата небеска". Камен, на ком је спавао, он је поставио као споменик и излио је на њега јелеј (уље) за жртву Богу. То место он је назвао Ветиљ, што значи: дом Божији. После тога, са надом у помоћ Божију, он је спокојно продужио свој пут у Месопотамију.

Јаков је дошао у Харан к Лавану, брату своје мајке (тј. к шураку). Јаков је саопштио Лавану о свему и остао је да живи и ради код Лавана.

Лаван упита Јакова какву он жели плату за свој рад. Јаков се сложио да ради код Лавана седам година за његову кћер, Рахиљу, да би се потом оженио њом, јер он је њу заволео.

Али Лаван је лукавством дао Јакову за жену не Рахиљу, већ своју старију  кћер Лију, правдајући се тим, да је такав закон у крају, да се не даје млађа кћерка пре старије.

Тада се обманути Јаков сагласио да ради још седам година за Рахиљу.

Кроз двадесет година Јаков се срећно вратио своме оцу, у земљу хананску, са великом породицом и имањем. А Исав, који одавно није видео свог брата, радосно је дочекао Јакова још на путу.

Господ, је у посебним тајанственим приликама испитао силу Јаковљеву, дао му ново име Израиљ, што значи "бого-борац". И Јаков је постао родоначалник народа израиљског, односно јеврејског.

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Постанак": гл. 28, 10-22; 29; 30; 31; 32; 33; 34; 35.