Када је људски род постао многобројан, зла дела и спорови међу људима су се умножили, и они су увидели, да ће се ускоро разићи по целој земљи.

Али, пре него што ће се разићи, потомци Хамови, увлачећи за собом и друге, смислили су да направе град и у њему кулу, сличну стубу, високу до небеса, да би се прославили и да не би били потчињени потомцима Симовим и Јафетовим, како је о томе предсказао Ноје. Они су направили цигле и прионули на посао.

Та горда замисао људи била је неугодна Богу. Да их зло не би коначно погубило, Господ је помешао језике градитеља тако, да су они почели да причају на разним језицима и престали су разумети једни друге. Тада су људи били принуђени да прекину почету градњу и разиђу се по земљи на разне стране. Потомци Јафетови отишли су на запад и раселили се по Европи. Потомци Симови остали су у Азији. Потомци Хамови отишли су у Африку, али део је такође остао у Азији.

Незавршени град прозван је Вавилоном, што значи помешати. Сав тај крај, где је био тај град, почео се називати земљом Вавилонском, а такође и Халдејском.

Раселивши се по земљи људи су постепено почели да заборављају своје порекло, и почели су образовати одељене, самосталне народе или нације, са својим обичајима и језиком.

Господ је видео, да се људи више уче један од другога злим делима, него добрим, и учинио је мешање језика, и разделио је људе на посебне народе и дао сваком народу посебан задатак и циљ у животу.

НАПОМЕНА: Види Библију у књ. "Постанак": гл.11.