Од стране не верујућих постоји оспоравање потопа, које се садржи у томе, да је немогуће, да се сва земља указала прекривена водом у исто време, како се говори у Библији. Али, како указује енглески научник Артур Хук: "научник, специјалиста др. Џон Муреј је установио, да ако би површина земље била претворена у равнину, тада би било тако много воде у морима, да би она на неким местима достизала шест миља дубине, што би било довољно - да прекрије земљу у целини уједначеном дубином на сваком месту - од две миље (око 3 километра).

Али потоп је могао бити "свесветским" у делимичном смислу те речи. Треба се сетити, због чега је Бог направио потоп: Увиде Господ, да је велико развраћење човеково на земљи и да су им мисли на зло у свако време... И рече Господ: истребићу са лица земље људе, које Ја створих. (Пост. 6, 5 и 7). Следи, да потоп можемо представити и у виду поплаве, која је обухватила само пространство земље насељено људима, а колико је велико било то пространство у време потопа, ми заиста не знамо. При томе, не треба да нас буни та околност, што Библија неколико пута говори о потопу као о распрострањеном "по свој земљи". Библија и сва религиозна литература, имајући објектом својих старања само човекову душу, често назива земљом (и штавише васељеном) само област обитавања човековог, и чак само област одређене човекове културе, сазреле за утицај Светог Писма. Васпитавана на Библији, Византија, назвала је Васељеном басен Средоземног мора, па је и своје императоре називала "господарима васељене" и константинопољском патријарху дала је титулу васељенског.

Широка распрострањеност предања о потопу сведочи о томе, да је потоп био догађај који је обухватио сво човечанство, и он се сачувао у сећању многих огранака људског рода. Тако истраживач Артур Хук саопштава, да су Халдеји, Финићани, Вавилоњани, Фригијци, Сиријци, Перси, Грци и чак Јермени - сви имали, више или мање, сагласна предања о потопу. Приповедање Фригијаца, на пример, спомиње Еноха, како наговештава потоп, и саопштава, да је он плакао и молио се за судбину разјарених непокајаних житеља допотопног света. Нађена древна фригијска монета, са грубим изображењем ковчега, и слово "N-0" на једној њеној страни, несумњиво, се односи на Ноја. Даље, ми откривамо, да и Индија и Кина имају записе о потопу и, да је при потопу, био спасен неко са породицом од седам чланова. Мексиканци су имали предање о човеку, који је направио брод, да би се спасао при долазећој катастрофи.

Даље треба указати, да је на основу научних (геолошких) ископина установљено, да у земљи постоји моћни слој глине, муљевити слој, који нема у себи никаквих остатака органског живота. Овај слој нагло раздељује слој каменог доба (палеолита), од наредних слојева: неолита, бронзаног и гвозденог доба. Француски научник Мортиље, назвао је тај слој hiatus, тј. прекид. Овај муљевити слој са дна морског произашао је, како се мисли, под дејством светске катаклизме, тј. копно се спустило испод нивоа океана, чије воде су и потопиле сву земљу, све планине. Како и говори о томе Мојсије: "и отворише се сви извори великог бездана" (Пост. 7, 11), а тек затим спомиње кишу. При томе те муљевите наслаге покривају у моћном слоју сву Европу, Северну Африку и Западну Азију, до високих планина. Научник Кјувие, тако је и назвао те наслаге, тај моћни муљевити слој, Deluge (Делуж) - потоп.

Наравно, за веруjуће људе, сви ти докази нису потребни, јер они знају, да је Свемогући Господ Бог, створивши небо и земљу, безусловно могао и потопити сво копно водама потопа.