Зашто јe Господ Бог допустио грехопад првих људи. А ако је допустио, зашто их Господ просто ("механички")

није повратио после грехопада у предходно стање рајског живота ?

Свемогући Бог, несумњиво, могао би не допустити пад првих људи, али Он није хтео гушити њихову слободу, зато што Њему није било потребно да поквари у људима Свој сопствени образ. Лик и сличност са Богом у првом реду показује се у слободној вољи човековој.

Лепо разјашњава ово питање проф. Несмелов: "Због тога што се немогућност механичког спасења људи Богом многима чини сасвим нејасном и чак сасвим неразумљивом, ми сматрамо да није сувишно да сачинимо подробно објашњење те немогућности. Спасити прве људе путем очувања услова живота, у којим су се налазили до свог пада, било је немогуће зато што се погибељ њихова садржавала не у томе, што су се показали смртнима, већ у томе, што су се они показали преступнима. Значи, ако би они живели свесни свога преступа, за њих би безусловно био немогућ рај - баш због силе њихове свести о својој преступности. А ако би се догодило тако, да они забораве на свој преступ, то би самим тим они само потврдили своју греховност, и дакле - за њих би опет ипак био немогућан рај, због њихове природне неспособности да се приближе к том стању, којим се изражавао њихов првобитни живот у рају. Последично томе, повратити за себе изгубљени рај први људи безусловно нису могли - не због тога, што Бог то није хтео, већ зато, што то није допуштало и није могло допустити њихово сопствено природно стање.

Али деца Адама и Еве нису била крива за њихов преступ и нису могла спознати себе као преступнике само на основу тога, што су им родитељи били преступници. 3ато је несумњиво, да би Бог, једнако силан да сазда човека и подигне децу, могао да изузме децу Адамову из стања греховности и постави их у нормалне услове моралног развитка. Али за то, разуме се, потребне су:

а) сагласност Бога за погибељ првих људи

б) сагласност првих људи да уступе Богу своја права на децу и заувек се одрекну наде на спасење и

в) сагласност деце да оставе своје родитеље у стању погибли.

Ако допустимо, да се прва два од ових услова могу некако сматрати могућим, остварење трећег неопходног услова није никако могуће. Ако би ипак, деца Адама и Еве на самом делу решила, да пусте, да њихови отац и мати гину за свој направљени преступ, самим тим они, очигледно, показали би само, да су савршено недостојни раја, и десило би се - да га они несумњиво изгубе".

Mогуће је било уништити пале људе и саздати нове, али зар и новосаздани људи, имајући слободну вољу, не би погрешили? Али Бог није желео да допусти, да је човек ког је саздао делотворно, саздан узалудно, и желео је да он барем у свом удаљеном потомку, победи то зло, којем је дозволио да тријумфује над њим. Јер Свезнајући Бог ништа не ради узалудно. Господ Бог Својом предвечном мишљу је обухватио цео план стварања света; и у Његов предвечни план улазило је и оваплоћење Његовог Јединородног Сина за спасење палога човечанства.

Наиме, неопходно је било поново устројити пало човечанство састрадавањем, љубављу, да се не наруши слободна воља човекова; али да човек сам по својој вољи пожели да се врати к Богy, а не по принуђењу или по неопходности, јер у том случају људи не би могли постати достојни имена деце Божије. А по предвечној мисли Бога људи су дужни да учине себе, сличнима Њему Самом, причасницима вечног блаженог живота са Њим.

Тако се премудри и благи Свемогући Господ Бог, није гнушао да сиђе на грешну земљу, и прими на Себе наше грехом повређено тело, да би  спасао нас и вратио рајском блаженству вечног живота.