Беседа о шестом дану стварања

У шестом, последњем, дану стварања саздане су животиње, које живе на земљи и човек.

Како се при стварању риба и водених гмизаваца Господ обраћао к води, тако исто и за стварање четвороножних створења Он се обраћа сада к земљи, слично томе, како јој се обраћао за стварање растиња. То треба разумети тако да је Господ дао земљи животворну силу, а не тако, како мисле неки истраживачи природе, да је земља загревана топлотом сунчевих зрака, сама плодородила (изнедрила) животиње. У свој опширној области природе нема ни најмањег наговештаја о томе, да би било који облик животне твари могао прећи у други, нпр., травоједне животиње у грабљивице: тим пре противприродно је представљати настанак самог животињског света из неорганских почетака (из гасова, минерала и сл.). "Када је Бог рекао: да пусти земља" - говори Василије Велики - "то не значи, да земља пушта из себе нешто што се налази у њој; али Онај ко је њој дао наредбу, дао је земљи и силу да пусти" ("Беседе на шестоднев").

Сагласно са природно-научним истраживањима последњег времена, може се себи представити историја шестог дана творења следећим објашњењем. Вода и ваздух испунили су се животом, али је пуст остао трећи део земље - суво, а оно представља најприкладнији облик за живот живих створења. Али настао је и период њеног насељавања. "И рече Бог: да створи земља душу живу по врсти својој, стоку, и гмизавце и звери земаљске по врстама њиховим: и би тако. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све гмизавце земаљске по врстама њиховим. И увиде Бог, да је добро" (1, 24-25).

Научно истраживање, дижући се навише по лествици земних наслага, одмах за слојем који садржи описана чудовишта, рибе и птице, среће се такође са новим слојем у ком се појављују нови - четвороножни организми. У почетку су се појавили на земљи огромни четвороношци, сада већ непостојећих облика - динотерији, мастодонт и мамут (род слонова, огромних неспретних форми) - затим савршеније животиње, и на крају, садашњи њихови видови - лавови, тигрови, медведи, рогата стока итд.

Посматрајући то постепено појављивање разних врста, наука невољно поставља питање: како су се формирале те врсте? Представљају ли оне неизмењене форме, које су добиле свој почетак у стваралачко-образујућем чину, или су се постепено формирале једне из других и све из једне првобитне форме?

У 19 веку, како је познато, широко се распространила теорија Дарвина - теорија такозваног трансформизма, или постепеног развића (еволуције). Како се она односи према библијској историји стварања?

Писац постања говори, да су растиње и животиње саздани "по врстама својим", тј. не једна биљна или животињска форма, већ много растиња и животиња. Али то не значи, да су сви сада постојећи видови повезани својим пореклом са првобитним стваралачким чином. Јеврејска реч мин, преводива у смислу "род", има врло широко значење, и не уклапа се у техничко научно значење речи "врста". Оно је шире од ње у сваком случају, и не обухвата све садашње врсте и варијанте животиња и растиња; и не одриче, могућност постепеног усавршавања форми.

А да су промене у формама стварно могуће - то се доказује несумњивим фактима. Многе сорте ружа, каранфила и георгина и многе врсте кокошака и голубова, које се могу видети у зоолошком вртовима, створене су не више од столећа уназад. Промене се такође дешавају под утицајем различитих климатских услова, типа земље, исхране итд. На основу тога може се предпоставити, да број форми растиња и животињских форми у првобитном свету није био тако велик и разноврстан, као сада.

Књига Постанка, која извештава, да се стварање у правом смислу (бара) десило само при стварању првих почетака живог-органског живота, а да је затим следило просто стварање, не одриче такође категорички (апсолутно) могућност развића врста једних из других. Било како, она не даје никакву основу за прихватање теорије развића у свом њеном обиму: она јасно и разговетно утврђује, да су животиње и биљни организми непосредно били створени "по врстама својим", тј. у разноврсно одређеним формама.

Ова теорија нема у себи чврстог основа и у науци и у садашње време њој је нанесен жесток пораз. Hећу наводити све научне доказе, већ ћу указати на један. Познати амерички научник Кресм Морисон (бивши председник Њу-јоршке Академије Наука) говори:

"Чудо гена - појава, коју ми познајемо, али која није била позната Дарвину - сведочи о томе, да је о свему живом била испољена брига. Величина гена тако је невероватно мала, да ако би се сви они тј. гени, захваљујући којима живе сви људи на земаљској кугли, сакупили заједно, њих би било могуће сместити у напрстак. И напрстак не би био пун! Поред тога ултрамикроскопски гени и њихови пратећи хромозоми налазећи се у свим ћелијама свега живог апсолутни су кључ за објашњење свих обележја човека, животиња и растиња. Напрстак! У њега се могу сместити све индивидуалне особине милијарди људских бића. И о сумњи у то не може бити ни речи. Да ли ови гени садрже у себи чак и кључ за психологију сваког посебног створења, смештајупи све у таквом малом обиму?"

Ето где започиње еволуција! Она започиње у јединици, која је чувар и носилац гена. И ето тог факта, да се неколико милиона атома, укључених у ултрамикроскопски ген, могу показати као апсолутни кључ, за усмеравање живота на земљи, и представљају доказ, да је о свему живом показана брига, да је о њима неко раније предвиђао, и да предвиђање проистиче и Стваралачког Разума. Никаква друга хипотеза овде не може помоћи да се реши та загонетка постојања!"

У шестом дану стварања земља је већ у свим својим деловима била насељена живим створењима. Свет живих створења представљао је складно дрво, чији се корен састојао од најпростијих, а вршне гране од виших животиња. Али то дрво није било пуно, јер још није било цвета, који би завршио и украсио његов врх, није још било човека - цара природе.

Али ево, јавио се и он. "И рече Бог: да начинимо човека по образу Нашему (и) по подобију Нашему; и да господаре они над рибама морским, и над птицама небеским, и над стоком, и над свом земљом, и над свим гмизавцима, што се мичу по земљи. И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створио је њега, мушкарца и жену створи их". Овде се по трећи пут извршава у пуном смислу стваралачки акт (бара), јер човек у свом бићу опет има нешто такво, чега није било у пре њега створеној природи - наиме дух, који га разликује од свих других бића.

Тако се завршила историја стварања и образовања света. "И увиди Бог све, што Он створи, да је добро веома. И би вече, и би јутро: дан шести".

"И саврши Бог до седмог дана дела Своја, и почину у дан седми од свих дела Својих, која је Он створио и саздао. И благослови Бог седми дан и посвети њега".

У следећем периоду, тојест у седмом "дану" света, који се, како уче св. оци, продужава и до данас, Бог је престао да ствара. Он је благословио и посветио тај "дан", и назвао га је суботом, тојест одмором (покојем); и заповедио је, да се и људи одморе у свом уобичајеном седмом дану од послова својих и да га посвете служењу Богу и ближњима - направио је тај дан слободним од животних послова, празником.

По завршетку стварања је Бог, оставио свету да живи и развија се по Њим установљеном плану и законима (или схватљиво да кажемо, по "законима природе"), али у исто време Он ће се непрестано бринути о свему створеном, дајући свакоме створењу то, што му је неопходно за живот. Таква брига Божија о свету назива се "Промислом Божијим".

НАПОМЕНА: Детаљно о стварању видљивог света види св. Библију у 1 Књизи Мојсијевој "Постанак" гл.1, ст. 1-31; 2, 1-3.