Беседа о петом дану стварања

У петом дану саздане су животиње, које живе у води и које лете у ваздуху. И рече Бог: нека врве по води живе душе (гмизавци); и птице нека полете над земљом, по своду небеском. И би тако. И створи Бог рибе велике... И увиде Бог, да је добро. И благослови их Бог, говорећи: плодите се и размножавајте и напуните воде у морима, и птице да се размноже на земљи. И би вече, и би јутро: дан пети. (1, 20-23).

Стваралачка заповест Божија, наравно, образује ова створења из елемената земље; али као и свуда тако и овде, чак овде и више него у предходним случајевима, Богу, а не стихијама материјалним, припада стваралачка сила: зато што се, са образовањем животиња, у природу уводи нови, виши прицип живота, јављају се одушевљена, слободно покретна и чувствујућа (осећајна) створења.

Дарујући новосазданим тварима благослов да се размножавају, Бог као да обраћа у њихову својину (даје им) ту силу, кроз коју су и они сами добили своје постојање, тј. даје им способност да производе од себе нова створења сваки по врсти својој.

Подробно творачко дејство петог дана може се представити себи у следећем виду:

Небо се украсило светилима, на земљи се развило џиновско растиње, али није још било живих бића, која би се могла наслађивати даровима природе. За њихово постојање још није било потребних услова, тј. ваздух је био засићен штетним испарењима, која су могла погодовати само царству растиња. Атмосфера је садржавала у себи још толико сувишних примеса, и претежно угљене киселине, да је још немогуће било постојање животињског света. Нужно је било очистити атмосферу од примеса штетних по живот. Тај задатак је и обавило гигантско растиње под утицајем сунца које је заблистало у четвртом дану. Угљена киселина чини један од најосновнијих елемената живота растиња, и тако пошто је њом била засићена атмосфера, то је саздано растиње брзо и грандиозно почело да се развија, апсорбујући угљену киселину и очишћујући од ње атмосферу. Огромне каменоугљене наслаге нису ништа друго него та атмосферска угљена киселина, претворена процесом растиња у тврдо тело. Тако се савршило очишћење атмосфере и, када су се спремили услови за постојање животињског света, он није закаснио да се јави у сили новог стваралачког акта.

"И рече Бог: нека врве по води живе душе; и птице нека полете над земљом по своду небеском". У сили те Божанствене наредбе савршио се нови стваралачки акт, не просто образујући, као у предходним данима, него у пуном смислу стваралачки, какав је био и први акт творења првобитне материје - из ничега.

Тада се саздавала "душа жива", уводило се нешто такво, чега није било у постојећој првобитној материји, и заиста, писац Постања овде, по други пут, употребљава глагол бара - стварати из ничега. "И створи Бог рибе велике, и све душе живе што се мичу, што поврвеше по води, по врстама њиховом, и сваку птицу пернату, по врсти њеној".

Најновија геолошка испитивања разјашњују и допуњују ову кратку историју писца Постања.

Спуштајући се у дубину земљиних слојева, геолози долазе до таквог слоја, у ком се први пут појављује "душа жива". Тај је слој, према томе, колевка животињског света, и у њему се срећу најпростији животињски организми.

Најдревнија "душа жива", која је позната геологији, јесте, такозвани, Еозон канадски, пронађен у најнижим слојевима, такозваног, Лаврентијског периода. Затим се појављују корали и инфузорије, а такође раколики организми (љускари) различитих врста, а још више наступају џиновски гмизавци - чудовишта и гуштери. Mеђу њима су посебно чувени ихтиосаурус, хилеосаурус, плезиосаурус и птеродактил. Сви они запрепашћују својим џиновским размерама.

Ихтиосаурус је имао до 40 фита (око 12 метара) дужине, са изгледом гуштера, са главом делфина, са зубима крокодила и репом снабдевеним кожастим рибљим перајем. Хилеосаурус је имао до 9 фита (2,7 метара) у висину и представљао је страшан облик гуштера. Плезиосаурус је имао изглед гигантске корњаче са вратом дугим 20 фита (око 6 метара), са малом змијском главом и жаоком од 6 фита (1,8 метара) дужине. Птеродактил - је био као летећи дракон (змај), са крилима, дугачком главом, крокодилским зубима и тигровим канџама - уопште личио је на летећег миша, али огромних размера. Нека од тих чудовишта срећу се још и сад, али су сада њихови представници - ништавни патуљци у поређењу са својим предцима. Толико је ослабила стваралачка сила остареле земље!

"И виде Бог, да је добро! И благослови их Бог, говорећи: плодите се и размножавајте и напуните воде у морима, и птице нека се размноже на земљи. И би вече, и би јутро: дан пети".

У шестом "дану" света, по речи Божијој, земља је произвела душу живу, и појавиле су се на земљи животиње, тојест стока, гмизавци и звери; и на крају, створио је Бог човека - мужа и жену, по образу и подобију Својему, тојест по духу сличним Себи.

Завршивши стварањем човека саздање свог видљивог света, Бог је увидео, да је све, што је Он саздао - веома добро.