Беседа о трећем дану стварања

Даље, земља добија такво устројство, да се на њој јавља већ и живот, премда још само нижи, односно живот растиња. И рече Бог; да се сабере вода, која је под небом, на једно место, и нека буде суво. И би тако. И рече Бог: нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама и по подобију, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ћe бити семе његово на земљи. И би тако. И увиде Бог да је добро. И би вече, и би јутро: дан трећи (1, 9-13).

Раздвајање вода од сувог у трећем дану не треба представљати као просто, да кажемо, оцеђивање већ готове воде од тврдих земљаних делова. Воде још није било у том виду и хемијском саставу, како је ми сада познајемо. Тако, као прво, стваралачком речју Господњом без-образна и неустројена материја наше планете преображена је била у трећем дану света у два вида: саздани су били вода и суво, и ово друго (суво) сместа је образовало на својој површини разна водна места: реке, језера и мора.

Друго, наша планета оденула се танким прозрачним покровом атмосферског ваздуха, и појавили су се гасови са својим многобројним једињењима. Tpeћe, и на самом сувом делу предметом творачког стварања постали су, не само спољашње копно са планинама, долинама и сл., него и у самим недрима њеним - разни слојеви земље, метали, минерали и сл. Као четврто, посебном заповешћу Творца, на земљи су се јавили сви могући видови растиња.

На крају, треба сматрати, да су у трећем дану света и друге тамне и хаотичне масе, небеских тела добиле коначни облик, у складу са својим циљем, премда писац постанка говори само о нашој земљи. Полажући своју наду на тој основи, што у другом и четвртом дану Господ дејствује у целом светоздању, закључујемо - не може бити да би цео трећи дан био посвећен само земљи, која је ништавно зрно песка у целом саставу светоздања. Јасно стваралачко дејство трећег дана може се основано представити себи у следећем виду. Земља је још била огромно море. Тада је Бог рекао: "да се сабере вода, која је под небом, на једно место, и нека буде суво; и би тако". Згушњавајући се и постепено се хладећи, материја се на неким местима подизала а на другим спуштала; узвишена места оголела су се од воде, постајући сувим, а удубљења и шупљине напунили су се водом која се у њих сливала и образовали су тако море. "И суво назва Бог земља, а сабрања водена назва мора: и увиди Бог, да је добро".

Али земља још није стекла то, што је представљало циљ њеног стварања: на њој није још било никаквог живота, осим што су голе мртве стене мрачно гледале на водена пространства. Али ево, када се свршило распоређивање воде и сувог и образовали се неопходни услови за живот, тада, по речи Божијој, нису закаснили да се појаве ни први његови почетци - у виду растиња: "И рече Бог: нека изникне из земље трава, биље, што носи семе (по својим врстама и по подобију), и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ћe бити семе његово на земљи - и би тако. И увиде Бог, да је добро. И би вече и би јутро: дан трећи".

Науци су познати остатци тог растиња, и они запрепашћују својим величанственим размерама. То, што се сада јавља као нижа биљка, као на пример наша папрат, у првобитно време представљало је величанствено дрво. Нити садашње маховине у првобитно време биле су неколико фита (око 1 метра) у пречнику. Али како је могло израсти то моћно растиње без утицаја сунчевих зрака, који су озарили земљу тек у следећем четвртом дану? Научна истраживања и овде, као и у многим другим случајевима, са свом неоспорношћу и тачношћу, потврђују писање о постанку. Спроведени су експерименти са електричним светлом, у развићу биљака. Један научник (Фаминцин) достигао је одличне резултате у том погледу уз помоћ светлости добијене од обичне петролејске лампе. На тај начин, постављено питање, у виду научних испитивања, изгубило је сваку силу. Далеко озбиљније, у датом случају, представља друго оспоравање; наиме у том самом слоју земље, у којем се први пут појављују остатци органског живота и у ком је, по писању постанка, земља производила само зеленило и обично растиње, заједно са растињем срећу се већ и животињски организми: корали, мекушци и животиње из свежих вода најједноставнијих форми. Али ни то оспоравање није неодбациво: слојеви земље не одељују се једни од других неким непробојним зидом; на против, у току протеклих земљиних хиљада година, происходила су сва могућа колебања и промене распореда, због чега се они мешају и често прелазе један у други.

Мада се растиње и могло развијати под утицајем првобитне светлости, његов развитак при таквим условима није се могао савршити с таквом правилношћу и корисношћу, каква се опажа у њему сада. Величанствено по размерама, оно је било сиромашно по формама и бојама. Осим биљака оно није представљало ништа: ни један цветак, ни један плод се не налази у слојевима каменоугљеног периода. Оно је, очевидно, оскудевало у правилно одмереној светлости садашњих светила (сунца и звезда).

У четвртом "дану" света, по заповести Божијој, засијала су над нашом земљом светила небеска: сунце, месец и звезде. Од тада, почели су постојати размаци времена - наши садашњи дани, месеци и године.