Беседа о другом дану стварања

Друга стваралачка заповест образује свод. И рече Бог: да буде свод (утврда) посред воде да раставља воду од воде; и би тако. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом. И назва Бог свод небом. И увиде Бог, да је добро. И би вече, и би јутро: дан други (ст. 6-8). Свод је ваздушно пространство, или видљиво небо. Настанак свода, или видљивог неба може се представити овако. Неизмерна громадна маса првостворене водене материје, распала се знаком Божијим, на милионе одвојених лопти (сфера), које су се завртеле око својих оса и полетеле свака по својој засебној орбити.

Пространство, образовано између тих лопти постало је чврсто; пошто је у том пространству кретање новостворених светова утврђено Господом на тачним и неизмењивим законима гравитације, тако што се они не сударају међу собом и нимало се не мешају један са другим у свом кретању. Вода над сводом – то су новостворене водене лопте које су потом очврснуле, и четвртог дана творења заблистале и заискриле горе, над нашим главама; а вода под сводом – то је наша планета - земља која се простире под нашим ногама. Све је то још носило назив воде, јер у другом дану стварања још није добило тврдо устројство и чврсту форму.

Достојно је пажње објашњење великог учитеља цркве, св. Јована Дамаскина, који је живео у VIII веку. У ирмосу 3-е песме 5-ог гласа он говори: "Учврстивши на ничему земљу заповешћу Твојом и обесивши је незадрживо тежећу". Тако је св. Јован Дамаскин открио научну истину много векова пре него што је она постала поседом науке.

У трећем "дану" света Бог сабра воду, која је под небом, на једно место - појавило се суво. И назва Бог суво земљом, а сабрања водена морима. И рече земљи да пусти из себе биљке, траву и дрвеће. И покри се земља травом, и разноврсним растињем, и дрвећем које рађа род.