Самостално, ниједан од апостола није могао решити тако важно питање. То је приморало св. апостоле, да се заједно са презвитерима (свештеницима), сагласно заповести Христовој (Матеј 18,17), саберу на први Апостолски Сабор у Јерусалиму, 51 године после Р.Х.

После дугих спорова и размишљања узео је реч Ап. Петар, иступио је и рекао, да Господ, изабравши њега на почетку за обраћење незнабожаца, није одредио никакву разлику између незнабожаца и Јудеја и свима је подједнако даровао Духа Светога, па према томе, хришћанима међу незнабожцима није нужно да испуњавају обредни закон Мојсијев. "Ми верујемо" - завршио је своје речи апостол - да се благодаћу Господа Исуса Христа спасавамо".

Реч Ап. Петра произвела је дубок утисак. О томе беседништву сведочило је ћутање, целог многобројног скупа, настало после његове речи. А тај утисак затим се појачао још више, после саопштавања апостола Павла и Варнаве о знамењима и чудима, која је Бог учинио, кроз њих, међу незнабожцима.

После свега је, да би говорио, устао председавајући на Сабору, св. апостол Јаков - "брат Господа". Њему, као епископу Јерусалимске Цркве и председнику Сабора (првом међу једнакима) припадала је последња реч. Његово мишљење било је важно још и због тога, што је он сам био строг чувар закона и добио је за то не само међу хришћанима, већ и међу самим Јудејима, назив "праведног". Величином је био испуњен и његов положај у Цркви, он је био први Јерусалимски епископ, кога је поставио Сам Господ. Св. Јаков је водио строг аскетски (уздржљив, монашки) живот, носио је на себи "петалон", тј. златну дашчицу, коју су носили само првосвештеници. Он је проводио у храму читаве сате сам у молитви за свој народ. У Јерусалиму њега су сматрали "бедемом народа".

Св. Јаков је одобрио мишљење Ап. Петра, доказујући, да се оно саглашава са пророчанством (Амос 9, 11-12), а према томе, и са Божанственим предодређивањем. Он је предложио: "да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћаjу Богу; али они су дужни да живе у чистоти и светости и да не чине другима оно, што не желе себи".

Овај предлог Ап. Јакова био је прихваћен од апостола, презвитера и целог скупа, тј. целог Сабора, једнодушно, као резолуција (одлука) Сабора. О томе су обавештени сви хришћани писмено (Саборном посланицом), која је почињала речима: "Угодно Духу Светоме и нама"...

 Тако, Апостолски Сабор је показао хришћанима, да одлуке Сабора јесу, сагласно речи Господа (Јован 16, 13; 14, 16), утврђивање Светога Духа.

Посланица Апостолског Сабора изазвала је међу хришћанима велику радост и утеху.