Ваведење у храм Пресвете Дјеве Марије

Када је Дјева Марија напунила три године, благочестиви Њени родитељи, спремили су се да испуне своје обећање. Они су сазвали рођаке, позвали вршњаке своје кћери, обукли Је у најлепшу одећу, и праћену народом уз певање духовних песама, повели су Је у јерусалимски храм због посвећења Богу. Њени другови - вршњаци као и Сама Марија, ишли су носећи упаљене свеће у рукама.

У сусрет су им из храма, певајући, ишли свештеници на челу са првосвештеником.

Јоаким и Ана су са побожним молитвама поставили Марију на први степеник степеништа, које воде у храм. Степениште је имало петнаест великих степеника по броју псалама, које су свештеници певали при уласку у храм.

И тада, трогодишња Марија, Сама, без ичије помоћи са стране, успела се уз високе степенике. Тамо је Њу сачекао првосвештеник и благословио Је, како је он увек чинио са свима који су посвећени Богу. А затим, руковођен Духом Светим, он је Њу увео у Светињу над Светињама. То је било најсветије место у храму. Ту нико није имао право да улази, осим њега самог, и то само једном у години. Дух Свети је упутио првосвештеника, да је Марија, изабрана Девојчица, достојна да уђе у најсветије место. Она је унапред одређена од Бога, да постане Мајка Сина Божијег, Који ће отворити људима улаз у Царство Небеско.

Јоаким и Ана, испунивши свој завет, вратили су се кући, а Марија је остала да живи при храму. Тамо се она заједно са другим девицама учила Закону Божијем и рукодељама; много се молила, читала Свето Писмо и строго држала пост.

При храму Божијем Пресвета Марија је живела око једанаест година и постала је дубоко благочестива, у свему покорна Богу, необично скромна и трудољубива.

Пресвета Марија решила је да посвети цео свој живот само јединоме Богу. Зато је дала завет да се никада неће удавати, тојест да ће увек остати Дјевом.

Дух Божији и свети анђели, чували су Божанствену Девојчицу.

Јерусалимски храм

Ваведење (увођење) у храм Пресвете Дјеве Марије празнује Св. Православна Црква 21 новембра (4 дец. по новом). Овај дан сматра се великим празником, који се у црквеним песмама назива предзнаком Божије милости према људима. Од тог празника почиње се певати у цркви, за време јутрења: Христос Рождајетсја...

Тропар празника

Благоволение - милост; Зиждител - саздатељ.