Проповеднички труд апостола

Апостоли Христови својом проповеђу, коју им је улио Свети Дух, за кратко време су привели Христу мноштво незнабожаца, како обичних и непознатих људи, тако и учених и самих царева. Много напора поднели су апостоли због тог светог дела. Много јада и мука они су претрпели. Сви апостоли, осим Јована Богослова, примили су мученички крај (апостол Јован Богослов умро је у заточеништву у дубокој старости). А број хришћана и после смрти св. апостола из године у годину је растао, и вера хришћанска распространила се по свој земљи.

 Проповед ап. Павла у Риму

Апостоли су проповедали најчешће речима. Али, да би се учење Христово боље сачувало, неки од њих, по упутству Светог Духа, су га записали у књиге. Зато се те књиге и називају светима, Светим Писмом, као и књиге светих пророка, оних пре Христа.

Два апостола између Дванаесторице, Матеј и Јован, и два апостола између Седамдесеторице, Марко и Лука, написали су сваки по књигу о земаљском животу Христа Спаситеља и о Његовом учењу. Те четири књиге називају се Јеванђељима, зато што се у њима налази учење Христово, које је Сам Спаситељ назвао Јеванђељем, А апостоли, који су их написали, називају се јеванђелистима.

Јеванђелист Лука написао је још и књигу Дела светих Апостола (тј. дела, радови св. апостола). У тој књизи се саопштава историја ширења вере хришћанске, од стране св. апостола у првим годинама.

А други апостоли: Јаков Алфејев, Петар, а такође и Јован Богослов и Јуда Јаковљев - написали су седам саборних посланица тј. писама хришћанима целог света, и учили су у тим посланицама, како веровати и живети по учењу Христовом (једна посланица апостола Јакова, две Петрове, три Јованове и једна Јудина).

Апостол Павле је написао четрнаест посланица разним црквама и лицима.

Апостол Јован Богослов, осим Јеванђеља и три посланице, написао је још и Апокалипсис, или Откровење. У тој књизи, он излаже будућу судбину цркве Христове и целога света.

Али наравно, апостоли нису записали у књиге све, чему су учили, што су утврдили међу хришћанима, што су слушали од Спаситеља и видели од Њега. Сам јеванђелист, апостол Јован Богослов, пише о томе: "и много друго што учини Исус; које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге".

То учење и правила, која су предали апостоли хришћанима речима или примером, чврсто су чували хришћани. Ово учење, које је од њих предато усмено и касније су га записали свети људи, назива се апостолским предањем, или светим предањем.

Заједно са апостолима и после њих трудили су се у проповедању јеванђелском мужеви апостолски (ученици апостола), пастири, учитељи и оци Цркве Христове. Они су распростирали и утврђивали Цркву Христову речју, писмом и својим светим животом.