|
1
|
|
1 | ||
Део трећи - СВЕШТЕНА ИСТОРИЈА СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА |
|||
1 |
Успење Божије Мајке
Пресвета Мајка Божија, после Вазнесења Исуса Христа, живела је на земљи још неколико година (неки хришћански историчари кажу 10 година, а други - 22 године). Апостол Јован Богослов, по завештању Господа Исуса Христа, примио је Њу у свој дом и са великом љубављу бринуо се о Њој, као рођени син, до саме Њене кончине. Пресвета Мајка Божија постала је за све ученике Христове заједничком Мајком. Они су се заједно са Њом молили и са великом радошћу и утехом слушали су Њене поучне беседе о Спаситељу. Када се хришћанска вера раширила по другим земљама, тада су многи хришћани долазили из далеких крајева да Њу виде и чују.
Живећи у Јерусалиму, Мајка Божија волела је да посећуjе та места, на којима је често био Спаситељ, где је Он пострадао, умро, васкрсао и вазнео се на небо. Она се молила на тим местима: плакала је, сећаjући се страдања Спаситељевих у радовала се на месту васкрсења и вазнесења Његовог. Она се често молила за то, да Је Христос што пре узме к Себи на небо.
Једном, када се Пресвета Марија тако молила на гори Елеонској, јавио се Њој архангел Гаврило, са рајском урмином гранчицом у рукама, и рекао је Њој радосну вест, да ће се кроз три дана окончати Њен земаљски живот и да ће Је Господ узети к Себи. Пресвета Богомајка неизрециво се обрадовала тој вести. Она је саопштила о њој Своме именованом сину, Јовану, и почела је да се спрема за Свој крај. Остали апостоли у то време нису били у Јерусалиму, они су се разишли по другим земљама да проповедају о Спаситељу. Богомајка је желела да се опрости са њима, и Господ је на чудесан начин сабрао све апостоле к Њој, осим Томе, преневши их Својом свемогућом силом. Тужно је њима било да се лише Госпође и заједничке Мајке своје, када су дознали, због чега их је Бог сакупио. Али Божија Мајка их је утешила, обећавајући да ни њих, као ни остале хришћане, неће оставити после Своје смрти, и да ће се увек молити за њих. Затим их је све благословила.
У тренутку њене кончине необична светлост је обасјала собу, где је лежала Божија Мајка; Сам Господ Исус Христос, окружен ангелима, јавио се и примио је Њену пречисту душу.
Погребење Божије Мајке
Апостоли су погребли пречисто тело Божије Мајке по Њеној жељи, у врту Гетсиманском, у пећини, где су се покојила и тела Њених родитеља и праведног Јосифа. Приликом погребења десила су се многа чуда. Додирујући одар Божије Мајке, слепи су прогледавали, изгонили су се беси и свака болест се исцељивала. Мноштво народа је ишло за њеним пречистим телом. Јудејски свештеници и старешине трудили су се да растерају ту свету поворку, али Господ је њу невидљиво чувао. Један јудејски свештеник, по имену Афоније, притрчао је и ухватио се за одар, на ком су носили тело Божије Мајке, да би га преврнуо. Али невидљиви ангел одрубио му је обе руке. Афоније, поражен таквим страшним чудом, тренутно се покајао и апостол Петар га је исцелио.
После три дана од погребења Божије Мајке дошао је у Јерусалим и одсутни апостол Тома. Он је био врло ожалошћен, што се није опростио са Божијом Мајком и свом душом је желео да се поклони Њеном пречистом телу. Апостоли, сажаливши се над њим, решили су да пођу и да одвале камен са гробне пећине, да би му омогућили да се опрости са телом Божије Мајке. Али када су отворили пећину, унутра нису нашли Њено пресвето тело, већ само њене погребне пелене. Запрепаштени апостоли вратили су се сви у дом и молили Богу, да би им Он открио, шта се десило са телом Божије Мајке. Увече, по завршетку трпезе, у време молитве, они су зачули ангелско појање. Погледавши увис, апостоли су угледали у ваздуху Божију Мајку, окружену ангелима, у сјају небеске славе.
Божија Мајка рекла је апостолима: "Радујте се! Ја сам са вама у све дане; и увек ћу бити ваша молитвеница пред Богом". Апостоли су у радости ускликнули: "Пресвета Богородице, помажи нам!"
Тако је Господ Исус Христос прославио Своју Пресвету Мајку; Он је васкрсао Њу и узео је к Себи са пречистим телом Њеним и поставио је Њу изнад свих Својих ангела.
НАПОМЕНА: Кратак опис Успења Божије Мајке изложен је на основу Светог Предања, свето сачуваног у св. Православној Цркви.
Успење Пресвете Владичице наше Богородице празнује Св. Православна Црква, као један од великих празника, 15 августа (28 авг. по новом). За овај празник прописано је припремати се двонедељним постом (од 1-ог августа). Празник се назива Успењем ("заспањем") зато што је Божија Мајка умрла тихо, као да је уснула, а најважије, назива се тако због кратког пребивање Њеног тела у гробу, јер је кроз три дана Она била васкрснута Господом и вазнесена на небо.
Тропар празника
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице; преставиласја јеси к животу, Мати сушчи Живота, и молитвами Твоими избавлјаеши от смерти души наша. |
Сачувала си девојаштво и поред тога што си родила, и ниси оставила свет иако си умрла, Богородице; преставила си се за живот, јер си Мати Живота и молитвама Својим избављаш од смрти душе наше. |
В рождествје - при рођењу Исуса Христа; во успении - у време смрти - без обзира на смрт; преставиласја јеси к животу - прешла у вечни живот; Мати сушчи Живота - будући Мајком Живота, тј. Исуса Христа.
|
|
|
© |
11 |
11 |
ПРАВОСЛАВЉЕ - ТЕКСТОВИ И КЊИГЕ, ИКОНЕ, ФОТОГРАФИЈЕ, БЛАГОДАТНИ ОГАЊ, ЗАКОН БОЖИЈИ УМЕТНОСТ - РУСКА МОДЕРНА МУЗИКА , СРПСКА МОДЕРНА МУЗИКА, РУСКА НАРОДНА МУЗИКА
dobrodrvo copyright © 2006 |