Када је Савле ишао у Дамаск и приближио се граду, изненада га је обасјала светлост са неба. Он је пао на земљу и чуо глас, који му је говорио: "Савле, Савле, зашто Ме гониш?"

Савле упита: "Ко си Ти, Господе?"

Господ рече: "Ја сам Исус, Кога ти гониш. Тешко ти је са рогатим се давити".

Савле, сав у трепету и страху рече: "Господе! шта наређујеш да чиним?"

И Господ му рече: "устани и уђи у град, куд си пошао; па ће ти се казати шта треба да чиниш".

А људи, који су ишли са Савлом, стајали су укочени, слушајући глас и никога не видећи. Када се Савле подигао са земље, очи његове су биле отворене, али он ништа није видео. Тада су га његови сапутници узели за руку и довели у Дамаск. Тамо је он три дана провео у молитви и ништа није јео нити је пио.

У то време у Дамаску се налазио један од Седамдесеторице апостола Господњих по имену Ананија. Глас Господа наредио му је да иде у дом, где је био Савле, да положи на њега руку и врати му вид. Апостол Ананија дошао је код Савла, и када је положио на њега руке, као да је крљушт спала са Савлових очију, он је одмах прогледао и уставши, одмах је примио од Ананије свето крштење. (Крштење Савлово десило се 37. године после Р.Х.).

Савле је примио у хришћанству име Павле и постао је пожртвовани проповедник вере Христове. Затим, Господ Исус Христос се опет јавио Павлу и наредио му да иде к незнабожцима и учи их вери хришћанској, тј. учинио га је својим апостолом.

Апостол Павле, окончао је свој живот мученичком смрћу. За његове огромне апостолске напоре, он се, заједно са апостолом Петром, назива у цркви Првоврховним апостолом.

НАПОМЕНА: Види у књ. Дела Апостолска: гл. 8, 1-3; гл. 9, 1-30; гл. 22, 17-21.