Тај првосвештеник испитивао је Исуса Христа о Његовом учењу и Његовим ученицима, да би нашао било какву кривицу на Њему.

Спаситељ му је одговорио: "Ја говорих јавно свету: Ја свагда учих у синагоги и у храму, где се увек скупљају јудејци, и ништа у тајности не говорих. Што питаш Мене? Питај оне који су слушали, шта им Ја говорих; ето они знају, шта Ја говорих".

Један од слугу првосвештеникових, који је стајао у близини, ударио је Спаситељу шамар и рекао: "зар тако Ти одговараш првосвештенику?"

Господ, обраћајући му се, рече на то: "ако Ја зло рекох, докажи, да је зло; ако ли добро, зашто бијеш Мене?" После испитивања, првосвештеник Ана послао је свезаног Исуса Христа кроз двор к зету своме, првосвештенику Кајафи.

Кајафа је био те године главни првосвештеник. Он је саветовао у Синедрону: убити Исуса Христа, рекавши: "Ви не знате ништа и не помишљате, да је за нас боље, да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне".

Св. апостол Јован, указујући на важност свештеног чина, разјашњава, да несмотрећи на своје преступне замисли првосвештеник Кајафа невољно пророкује о Спаситељу, да Њему припада да пострада за искупљење људи. Зато апостол Јован и говори: "а ово он (Кајафа) не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече, да ћe Исус умрети за народ". И ту такође додаје: "и не само за народ (тј. за Јудеје, јер је Кајафа говорио само о јудејском народу), него и да расејану децу Божију (тј. незнабожце) сабере у једно. (Јован 11, 49-52).

Код првосвештеника Кајафе, те ноћи, сакупили су се многи чланови Синедриона (Синедрион, као врховни суд, по закону, имао се сабирати у храму и обавезно дању). Дошле су такође и старешине и књижници јудејски. Сви они већ су се раније договорили да осуде Исуса Христа на смрт. Али за то они су морали наћи било какву кривицу достојну смрти. А пошто никакве кривице није било могуће наћи на Њему, они су проналазили лажне сведоке, који ће рећи неистину против Исуса Христа. Много таквих лажних сведока је пристизало. Али они нису могли рећи ништа, за шта је било могуће осудити Исуса Христа. Пред крај, иступила су два таква са лажним сведочењем: "ми чусмо Њега где говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени". Али ни такво сведочанство није било довољно за Његово предавање смрти. На сва та лажна сведочанства Исус Христос није одговарао.

Првосвештеник Кајафа устао је и упитао га: "Зашто Ти ништа не одговараш на то, што ови против Тебе сведоче?"

Исус Христос је ћутао.

Кајафа је поново упитао Њега: "заклињем Те живим Богом, кажи нам. Да ли си Ти Христос, Син Божији?"

На такво питање, Исус Христос је дао одговор и рекао: "да, Ја сам, и кажем вам: одсад видећете Сина Човечијега, где седи са десне стране Силе Божије и долази на облацима небеским".

Тада је Кајафа растргао своју одежду (у знак негодовања и ужаса) и рекао: "шта нам више требају сведоци? Ево, сада чусте Његово богохулство (тј. да Он, будући човеком, назива Себе Сином Божијим)? Шта сте одлучили?

Исмејавање Спаситеља у двору првосвештеника

Они су сви у један глас изрекли одговор: "заслужио је смрт".

После тога, Исуса Христа су ставили до зоре под стражу. Неки су почели да пљују Њему у лице. Људи, који су држали Њега, ругали су се над Њим и тукли Га. А други, заклањајући Његово лице, ударали су га по образима и са подсмехом су Га питали: "прореци нам, Христе, ко је ударио Тебе?" Сва та вређања Господ је претрпео без роптања и ћутећи.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 26, 57-68; гл. 27, 1; по Марку, гл. 14, 53-65; гл. 15, 1; по Луки, гл. 22, 54, 63-71; по Јовану, гл.18, 12-14, 19-24.