Он сам, повевши са Собом Петра, Јакова и Јована, ушао је дубље у врт; и почео се жалостити и туговати. Тада им рече: "душа Моја жалосна је смртно, останите овде и бдијте са Мном". И отишавши мало, Он, преклонивши колена, паде на земљу, молећи се и говорећи: "Оче Мој! ако је могуће, нека Ме мимоиђе (прође мимо) чаша ова (тј. предстојећа страдања); али опет не како Ја хоћу, него како Ти".

Помоливши се тако, Исус Христос вратио се к тројици ученика и видео да они спавају. Он им говори: "зар не могасте један час пробдети са Мном? Бдијте и молите се да не паднете у напаст". И отишавши, молио се, говорећи исте оне речи.

Потом се поново вративши к ученицима, опет их је нашао како спавају; очи су им отежале, и они нису знали шта Њему да одговоре.

Исус Христос се удаљио од њих, и молио се трећи пут оним речима. Јавио му се ангел са неба и снажио Њега. Туга Његова и душевне муке, биле су тако велике а молитва тако срчана, да су са Његовог лица капљале на земљу капи крвавог зноја.

Завршивши молитву, Спаситељ је устао, пришао поспалим ученицима и рекао: "Још спавате и почивате! Готово је. Наступио је час; и Син Човечији предаје се у руке грешника. Устаните, хајдемо; ево, приближио се издајник Мој".

Тада, у врт је дошао Јуда, издајник, са гомилом људи, који су ишли са фењерима, копљима и мачевима; то су били војници и слуге, послати од првосвештеника и фарисеја да ухвате Исуса Христа. Јуда се договорио са њима: "Кога ја пољубим, Тога и држите".

Пришавши к Исусу Христу, Јуда је рекао: "Радуј се, Равви (Учитељу)!" И пољуби Њега.

Исус Христос му рече: "Пријатељу! Због чега си дошао? Зар пољубцем издајеш Сина Човечијега?" Те речи Спаситељеве биле су за Јуду последњи призив к покајању.

Затим Исус Христос, знајући све што ће се с Њим догодити, пришао је к гомили и рекао: "кога тражите?"

Из гомиле одговорише: "Исуса Назарећанина". Спаситељ им говори: "Ја сам".

Од тих речи војници и слуге са страхом одступише назад и падоше на земљу. А када су се опоравили од страха и подигли, у пометњи, хтели су да похватају ученике Христове.

Спаситељ им поново рече: "Кога тражите?" Они рекоше: "Исуса Назарећанина".

"Рекох вам да сам ја" одговори им Спаситељ. "Ако, дакле, Мене тражите, пустите ове (ученике) нека иду".

Војници и слуге, што пристигоше, опколили су Исуса Христа. Апостоли су хтели да заштите свог Учитеља. Петар, имајући при себи нож, извукао га је и ударио њиме слугу првосвештеничког, по имену Малха, и одсекао му је десно ухо.

Али Исус Христос рече Петру: "стави нож у корице; јер сви, који се маше за нож, од ножа ће погинути (тј. ко подигне нож на другога, тај ће сам погинути од ножа). Или мислиш, да Ја не могу умолити сад Оца Свога, да Он пошаље Мени у заштиту више од дванаест легиона ангела? Зар да не пијем чашу (страдања), коју је Мени дао Отац (за спасење људи )?"

Пољубац Јудин

Рекавши то, Исус Христос, додирнувши ухо Малхово, исцелио га је, и добровољно је предао Себе у руке Својих непријатеља.

У гомили слугу биле су такође и старешине јудејске. Исус Христос, обративши се њима, рекао је: "као на разбојника изишли сте с ножевима и кољем да ухватите Мене; сваки дан Ја сам био с вама у храму и учио, и не дигосте руке на Мене. Али ово је ваш час и власт таме".

А војници, свезавши Спаситеља, повели су Њега к првосвештеницима. Тада су се апостоли, оставивши Спаситеља, у страху разбежали. Само двојица од њих, Јован и Петар, издалека ишли су за Њим.