Исус Христос им је рекао: "идите у град Јерусалим; тамо ће вас срести човек, који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе и реците домаћину куће: Учитељ ти вели: где је одаја (соба) где ћу јести Пасху са ученицима Својим? И он ће вам показати велику застрту горњу одају; онде уготовите пасху".

Рекавши то, Спаситељ је послао двојицу Својих ученика Петра и Јована. Они су отишли, и све су испунили тако, како је рекао Спаситељ; и припремили су Пасху.

А увече на тај дан, Исус Христос, знајући да ће Он бити предан у тој ноћи, дошао је са дванаест својих ученика у припремљену одају. Када су сви сели за сто, Исус Христос је рекао: "веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре Мога страдања, јер вам кажем, да је нећу више јести, док се не испуни у Царству Божијем". Потом је устао, скинуо са себе горњу одежду, опасао се убрусом, налио у умиваоницу воде и почео да пере ноге ученицима и да их отире убрусом, којим је био препојасан.

Прање ногу

Оправши ноге ученицима, Исус Христос је обукао Своју одежду, и седавши опет, рекао им је: "знате ли шта сам вам учинио? Ви зовете Мене Учитељем и Господом, и право велите. Кад вам, дакле, опрах ноге, Ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример, да као што Ја учиних вама, и ви чините".

Тим примером, Господ је показао не само Своју љубав према ученицима Својим, већ их је научио и смирењу, тј. да не сматрамо понижењем себе, ако служимо некоме, па и човеку нижем од себе.

После једења старозаветне Пасхе јеврејске, Исус Христос установио је на тој вечери тајну Светог Причешћа. Зато се она и назива "Тајном Вечером".

Исус Христос је узео хлеб, благословио га, преломио на делове, и подавши ученицима, рекао је: "Узмите, једите; ово је Тело Моје, које се за вас ломи за отпуштање грехова", (тј. за вас се предаје на страдања и смрт, за опроштење грехова). Затим је узео чашу са вином, благословио је, захвалио се Богу Оцу за сву Његову милост према роду људском, и подавши ученицима, рекао је: "пијте из ње сви, јер ово је Крв Моја Новога Завета, која се пролива за вас ради отпуштања грехова".

Ове речи значе, да је под видом хлеба и вина Спаситељ предао Својим ученицима то исто Тело и ту исту Крв, коју је другог дана после тога, Он предао на страдања и смрт за наше грехе. Како су хлеб и вино постали Тело и Крв Господа - то је тајна, несхватљива чак и за ангеле, због чега се и назива тајинством.

Причестивши апостоле, Господ је дао заповест да се увек савршава та тајна, Он је рекао: "ово чините за Мој спомен". Та тајна се савршава код нас и сада, и савршаваће се до краја века на богослужењу, названом Литургија.

За време Тајне Вечере Спаситељ је објавио апостолима, да ће један од њих Њега издати. Они су се тиме врло растужили, и у недоумици, гледајући један на другога, у страху почели су упитивати једни друге: "да нисам ја, Господе?" Упитао је и Јуда: да нисам ја, Рави?" Спаситељ му је тихо рекао: "ти"; али нико то није чуо. А Јован је седео поред Спаситеља. Петар је дао знак њему, да упита, о коме је говорио Господ. Јован, припавши до самих груди Спаситељевих, тихо је рекао: "Господе! ко је то?" Исус Христос је такође тихо одговорио: "тај коме Ја умочивши залогај дам". И умочивши залогај у сланик (у посуду са сољу), Он је дао њега Јуди Искариотском, рекавши: "што чиниш, чини брже". Али нико није схватио, зашто је то Спаситељ рекао њему. А пошто се код Јуде налазила кутија са новцима, ученици су помислили, да га Исус Христос шаље да купи нешто за празник или да разда милостињу јаднима. Јуда, примивши залогај, одмах је отишао. Била је већ ноћ.

Исус Христос, настављајући да беседи са Својим ученицима, рекао је: "Дечице! још сам мало с вама. Заповест нову дајем вам, да љубите једни друге, као што Ја вас љубих. По томе ће сви познати, да сте Моји ученици, ако будете имали љубав међу собом. Од ове љубави нико нема веће, да ко положи душу своју (живот свој да) за пријатеље своје. Ви сте пријатељи Моји, ако творите што вам Ја заповедам".

За време те беседе, Исус Христос предсказао је ученицима, да ће се сви они саблазнити о Њега у тој ноћи - сви ће се разбежати, оставивши Њега Самога.

А апостол Петар је рекао: "ако се и сви саблазне о Тебе, ја се нећу никад саблазнити".

Тада му је Спаситељ рекао: "заиста ти кажем, неће петао запевати док се трипут не одрекнеш Мене и кажеш, да не познајеш Мене".

Али Петар је још више, почео уверавати, говорећи: "живот свој положићу за Тебе, а нећу се одрећи Тебе".

То су говорили и сви други апостоли. Али све те речи Спаситељеве су их растужиле.

Тешећи их, Господ је рекао: "нека се не збуњује срце ваше (тј. не тугујте), верујте у Бога (Оца), и у Мене (Сина Божијег) верујте". Спаситељ је обећао ученицима Својим да ће им послати од Оца Својега другог Утешитеља и Учитеља, уместо Себе - Светога Духа. Он је рекао: "Ја ћу умолити Оца, и Он ће вам дати другог Утешитеља, Духа Истине, Којег свет не може примити јер не види Њега, нити познаје Њега: а ви познајете Њега, јер Он са вама пребива, и у вама ће бити (то значи, да ће Дух Свети пребивати са свим истинито верујућим у Исуса Христа - у Цркви Христовој). Још мало и свет више неће видети Мене; а ви ћете видети Мене; јер Ја живим (тј. Ја сам живот; и смрт не може да победи Мене), и ви ћете живети. А Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам Ја рекох". Дух Свети - Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене; а и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са Мном" (Јован 15, 26-27).

Исус Христос предсказао је, такође, Својим ученицима, да ће много зла и мука морати да претрпе од људи, јер верују у Њега, "У свету ћете имати жалост; али не бојте се (утврђујте се), рекао је Спаситељ; "Ја сам победио свет" (тј. победио је зло у свету).

Своју беседу Исус Христос завршио је молитвом за Своје ученике и за све, који буду веровали у Њега, да их Отац Небески сачува све у чврстој вери, у љубави и једнодушју (у јединству) међу собом.

Када је Господ завршио вечеру, још за време беседем, устао је са једанаест Својих ученика, и певајући псалме, пошао је ка потоку Кедронском, на гору Елеонску, у Гетсимански врт.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 26, 17-35; по Марку, гл. 14, 12-31; по Луки, гл. 22, 7-39; по Јовану, гл. 13; гл. 14; гл.15; гл. 16; гл.17; гл.18, 1.