Дошла је до благајне једна сиромашна удовица и ставила је у њу две лепте (не много више од две копејке), које су чиниле малу римску монету кодрант. Такав дар, могао се учинити људима недостојним никакве пажње.

Али Срцевидац Господ указао је Својим ученицима баш на ту скромну жртву сиромашне жене. Господ је оценио, по унутарњој врлини њеној. Позвавши ученике к Себи, Спаситељ им је рекао:

"Заиста вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у храмовну благајну. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше - сву имовину своју", тј. она је дала последње, што је имала, и на тај начин посветила је Богу све, што је имала.