Тада је Исус Христос Сам, обративши се сабраним фарисејима, њих упитао: "Шта ви кажете о Христу? Чији је он Син?"

А фарисеји су Њему одмах одговорили: "Давидов".

Реч "син" означавала је код Јевреја не само сина у правом смислу, већ и потомка; зато израз "Син Давидов" означава – потомак Давидов.

Исус Христос изнова упита: "како Давид, по надахнутости, назива Њега Господом, када говори: - рече Господ Господу мојему; седи са десне Моје стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим? Дакле, ако Давид назива Њега Господом, како му је Он онда син?"

И нико није могао да одговори Њему ни реч. Фарисеји, не схватајући Писмо по духу и истини, нису разумели, да је Христос, као Богочовек, био потомак Давидов само по човечанској природи Својој, а по Божанству Своме Он постоји увек, јер је Он - Син Божији, од вечности Сушти - Онај Који јесте.

Од тог дана, нико више није смео Њега да запиткује.

Тако је била посрамљена учена гордост човечија пред Божанственом премудрошћу Спаситеља. И мноштво народа слушало је Господа са усхићењем.

Тада се Исус Христос обратио ученицима Својим и народу и у страшној речи, јавно, пред свима, открио је лицемерје фарисеја и књижника и предсказао им јаде.

Исус Христос је са тугом говорио: "тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство Небеско пред људима; јер ви сами не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели"...

Спаситељ разобличава лицемерје фарисеја и књижника

"Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од мирођије и од кима (ствари јефтиних), остависте што је најважније у Закону: правду и милост и веру; и ово је требало чинити и оно не остављати. Вође слепе, који оцеђујете комарца а камилу прождирете!" (То значи, да они темељно опажају ситнице, а важно остављају без пажње). " .... споља се показујете људи праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња" ...

То је било последње опомињање Господа, последњи покушај да се они спасу од страшне осуде. Али на њиховим лицима није било кајања, али је зато постојала скривена злоба према Спаситељу.