Приближивши се Јерусалиму, дошавши до села Витаније, код горе Елеонске, Исус Христос послао је двојицу Својих ученика, рекавши: "идите у село што је према вама; и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом на којему нико од људи никада није седео; одрешите је и доведите Ми. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу".

Ученици су пошли и поступили тако, како им је рекао Исус Христос. Они су довели магарицу и младо магаре, покрили су магаре својим одећама, и Исус Христос је сео на њега.

У међувремену, у Јерусалиму су дознали, да Исус, васкрсавши четвородневног Лазара, долази у Јерусалим. Много народа, који се сабрао са свих страна на празник Пасхе, изишло је Њему у сусрет. Многи су скидали са себе горње одежде и постављали их пред Њим по путу; други су узели палмине гране, носили их у рукама и бацали их по путу. И сав народ, пратећи и дочекујући Њега, са радошћу је клицао: "осана (спасење) Сину Давидову! благословен који долази у име Господње (тј. достојан хвале, који иде у име Господа, од Бога послан) Цар израиљев! Осана на висини!"

Приближивши се Јерусалиму, Спаситељ је са жалошћу гледао на њега. Он је знао, да ће народ одбацити Њега - свог Спаситеља - и да ће Јерусалим бити разрушен. Исус Христос је заплакао за њим и рекао: "О, кад би и ти знао, бар у овај дан твој, шта служи за мир (тј. за спасење) твој! Али је сада сакривено од очију твојих (тј. ти упорно затвараш очи на сву Божију наклоност, послату к теби). Јер ћe доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима и опколиће те, и стегнуће те са свих страна; и срушиће тебе и побиће децу твоју, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао (ниси хтео да познаш) време у којему си похођен" (тј. време, када Господ посећуjе тебе).

Када је Исус Христос ушао у Јерусалим, цео град се усталасао, и питали су они који нису знали Њега: "Ко је то?"

Народ одговори: "то је - Исус, пророк из Назарета Галилејског", и причали су о томе, да је Он позвао из гроба Лазара и њега васкрсао из мртвих.

Ушавши у храм, Христос је поново, као и у првој години Свог учења, из њега истерао све продавце и купце, говорећи им: "написано је: - Дом Мој домом молитве назваће се за све народе - а ви начинисте од њега пећину разбојничку".

Слепи и хроми су окружили Њега у храму, и Он их је све исцелио. Народ, видевши чуда Исуса Христа, још је више почео Њега да прославља. Чак су и мала деца, која су била у храму, клицала: "осана Сину Давидову!"

Првосвештеници и књижници негодовали су на то и рекли су Њему: "чујеш ли, шта ови говоре?"

А Исус Христос им је одговорио: "да зар нисте никада читали: - из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу?" (Псал. 8, 3).

У следећим данима Исус Христос је учио у храму, а ноћи је проводио ван града. Првосвештеници, књижници и старешине народне тражили су прилику да Га погубе, али је нису налазили, јер Га је сав народ непрекидно слушао.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 21, 1-17; по Марку, гл. 11, 1-19; по Луки, гл. 19, 29-48; по Јовану, гл.12, 12-19.

Величанствени улазак Господа у Јерусалим празнује св. Православна Црква у последњу недељу пре светлог празника Пасхе. То је један од великих празника и назива се још и Цвети - Цветна Недеља, и на тај дан се за свеноћну службу Божију (или за јутрење) деле онима што се моле освештане гранчице врбе или другог растиња. У прошлости са зеленим гранама дочекивани су цареви, који су се враћали у слави после победе над непријатељима. И ми, држећи у рукама прве пролистале пролећне гранчице прослављамо Спаситеља, као Победитеља смрти; зато што је Он васкрсавао умрле и у тај дан Он је улазио у Јерусалим због тога, да умре за наше грехе и васкрсне, и тиме нас спасе од вечне смрти и вечних мука. Гранчица нам служи као знак победе Христа над смрћу и треба да нас подсећа на будуће васкрсење свих нас из мртвих.

Тропар празника

Обшче воскресеније уверјаја - уверио нас је да ће се десити опште васкрсење ; прежде Твојеја страсти - пре Својих страдања; воздвигл јеси - васкрсао Си; тем же - зато; јако отроци - слични деци. Деца, наравно са одраслима, дочекивала су Христа са гранчицама дрвета и прослављала су Њега; Победи знаменија носјашче - носећи знаке победе. Овде се под знамењима или знацима победе Исуса Христа над смрћу, подразумевају гранчице дрвета, које ми држимо у храму; Вопијем - кличемо, узвикујемо; благословен грјадии во имја Господне - достојан прослављења Који иде у славу Господа.

Место погребења и славног Васкрсења налази се поред Голготе, с југо-западне њене стране.

Сада се на том месту налази величанствени храм Васкрсења Христовог.