Они су тражили погодан случај, да ухвате Спаситеља и да га предају смрти. И ево, сада се њихово време приближило; наступала је власт таме, и Господ се предавао у руке људске.

У то време у селу Витанији разболео се Лазар, брат Мартин и Маријин. Господ је љубио Лазара и његове сестре и често је посећивао ту благочестиву породицу.

Када се Лазар разболео, Исуса Христа није било у Јудеји. Сестре су дојавиле Њему говорећи: "ево болује онај кога ти љубиш".

Исус Христос, чувши то рече: "ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу".

Провевши два дана у том месту, где се налазио, Спаситељ рече ученицима: "хајдемо опет у Јудеју. Лазар, пријатељ наш, заспао је; но Ја идем да га пробудим".

Исус Христос говорио им је о смрти Лазаревој (о смртном сну његовом), а ученици су мислили, да Он говори о обичном сну, јер сан за време болести је добар знак оздрављења, они су рекли: "Господе! ако је заспао, устаће".

Тада им Исус Христос рече отворено: "Лазар је умро, и Ја се радујем због вас, што нисам био тамо (то је због тога), да ви поверујете. Него хајдемо к њему".

Када је Исус Христос прилазио Витанији, Лазар је већ четири дана био погребен. Многи Јудеји из Јерусалима дошли су код Марте и Марије да их утеше у жалости.

Марта је прва сазнала да долази Спаситељ и пошла је Њему у сусрет. А Марија је у дубокој жалости седела у дому.

Када је Марта срела Спаситеља, рекла је: "Господе! да си Ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год Ти заиштеш у Бога, даће Ти Бог".

Исус Христос јој говори: "васкрснуће брат твој".

А Марта је рекла Њему: "знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан, (тј. при свеопштем васкрсењу, на крају света)". Тада јој је Исус Христос рекао: "Ја сам васкрсење и живот; који верује у Мене ако и умре, оживеће. И сваки, који живи и верује у Мене, неће умрети вавек. Верујеш ли у ово?"

Марта одговори Њему: "да, Господе! ја верујем да си Ти Христос Син Божији који је дошао у свет".

После тога, Марта је брзо пошла к дому и сасвим тихо рекла својој сестри Марији: "Учитељ је дошао и зове те". А Марија, чим је чула ту радосну вест, брзо је устала и пошла к Исусу Христу. Јудеји, који су били са њом у дому и тешили је, видевши, да је Марија брзо устала и изашла, пошли су за њом, мислећи, да је она пошла к гробу братовљевом - да тамо плаче.

А Спаситељ још увек није улазио у село, већ је био на оном месту, где Га је срела Марта.

Марија је пришла к Исусу Христу, пала пред Његове ноге и рекла: "Господе! да си Ти био овде, не би умро мој брат".

Исус Христос видевши Марију и пристигле јудеје са њом како плачу, и Сам се растужио духом и рекао: "где сте га метнули?" Говоре Њему: "Господе, дођи да видиш".

Исус Христос је заплакао.

Када су дошли к гробу Лазаревом - а то је била пећина, и улаз у њу био је затворен каменом - Исус Христос је рекао: "склоните камен".

Марта рече Њему: "Господе! већ заудара (тј. осећа се задах разлагања), јер је четири дана у гробу".

Исус Христос јој говори: "не рекох ли Ја теби, да ако верујеш, видећеш славу Божију?"

И тако, одвалили су камен са пећине.

Тада је Исус подигао очи к небу и рекао Богу Оцу Својему: "Оче! благодарим Ти што си услишио Мене! А Ја знадох, да Ти свагда слушаш Мене; него рекох народа ради, који овде стоји, да верују да си Ти послао Мене".

Затим, рекавши те речи, Исус Христос је позвао громким гласом: "Лазаре! изиђи напоље".

И изашао је умрли из пећине, сав обавијен по рукама и ногама пеленама за погреб, и лице његово било је обавијено платном (тако су Јевреји облачили умрле).

Исус Христос им рече: "раздрешите га и пустите нека иде".

Тада су многи од Јудеја, који су били тамо и видели то чудо, поверовали у Исуса Христа. А неки од њих, отишли су код фарисеја и испричали им о томе, што је учинио Исус. Непријатељи Христови, првосвештеници и фарисеји, узнемирили су се, и страхујући да цео народ не поверује у Исуса Христа, сабрали су синедрион (савет) и решили су да убију Исуса Христа. Глас о том великом чуду, раширио се по целом Јерусалиму. Многи Јудеји су долазили у дом Лазарев, да би видели њега, и видевши, поверовали су у Исуса Христа. Тада су првосвештеници решили да убију и Лазара. Али Лазар, од када га је Спаситељ васкрсао, живео је још дуго и био је касније епископ на острву Кипар, у Грчкој.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Јовану, гл.11, 1-57 и гл.12, 9-11.

Ово велико чудо Спаситељево, васкрсење Лазарево, празнује св. Православна Црква у суботу шесте недеље Великог Поста (дан уочи Цветне Недеље - Цвети).