Рођене браће Господ није могао имати, јер Божија Мајка, је имала Јединог Сина, Господа Исуса Христа и Света Црква Њу назива Приснодјевом, јер је Она пре Рођења Христовог била Дјева, и у рађању и после рађања Христовог, остала је таквом, јер Она је дала завет (обећање) Богу да никада неће ступити у брак. Св. Јосиф је био тобожњи Њен муж - био је само обручник - чувар Њеног девства. Значи, "браћом и сестрама" Господа по телу, могу се сматрати само они од тетке (ујака, стрица итд.) или још даљи, и то само по линији женској, тј. по линији Његове Пречисте Мајке; јер крвног (по телу) сродства по мушкој линији Спаситељ ни са ким не може имати, јер он није имао оца по телу.

У самом Јеванђељу не дају се никаква појашњења у каквом сродству се налазе "браћа Исусова", мада се неки од њих чак и помињу по именима: Јаков, Јосија, Симон и Јуда (Мат. 13, 54-56). Много се писало о "браћи Господњој", много се предлагало решења и теорија, али сва она имала су у себи противуречности и нетачности.

Ако су та браћа Господа браћа у буквалном смислу, тј. стварни рођаци по телу, тада се они могу сматрати Спаситељевом даљом браћом: Ап. Матеј назива њиховом матером Марију Јаковљеву (она је и Клеопова), која је, како говоре истраживачи, сестра али не рођена, Пресвете Марије. Апостол Јован тако и назива њу "сестром Мајке Његове" (19, 25).

Али та "браћа" Господа могу бити и тобожња "полубраћа", по тобожњем оцу Јосифу Обручнику, тј. они су могли бити синови Св. Јосифа, из његовог првог брака, (тј. из његовог стварног брака, у ком је био раније, пре његовог обручења Пресвете Дјеве Марије). У томе нема ничега чудног, тако на пример Ап. Марко порекло Спаситеља изводи по линији Јосифа Обручника, сагласно јеврејским законима. Али на то такође могу указивати и речи Јудеја, изречене о Спаситељу: "Откуд Њему премудрост ова и моћи? Није ли Он дрводељин Син? Не зове ли се мати Његова Марија, и браћа Његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда (Тадеј)? И сестре Његове нису ли све код нас? Откуд Њему све ово?" (Мат.13, 54-56). Смерница, која одговара таквој потврди, постоји и код Ап. Јована: "Тада Њему рекоше браћа Његова: отиди одавде (из Галилеје, из дома Својега) и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела Твоја која чиниш" (7, 3). Очигледно је, такође, да указивање на то, да су "браћа" Господа, деца Јосифова из његовог првог брака, јесте најдревније предање.

То древно предање не би имало никакве противуречности, али Ап. Матеј је напоменуо, да је мајка Јаковљева и Јосијина била Марија, коју Ап. Јован назива Маријом Клеоповом, сестром Мајке Његове (Мат. 27, 56; Јован 19, 25); па су зато неки истраживачи дошли до закључка, да су "браћа" Господу била Његова даља браћа по телу.

Али, пошто Св. Православна Црква не одбацује раније напоменуто древно предање, то ми сматрамо неопходним да кажемо и о њему.

У Житијима Светих (Четиј Минеј) од 26. децембра говори се, да је св. Јосиф Обручник био син Јаковљев. Јаков је био син Мататов. Али Јаков је био жењен по закону ужичества, женом свога брата Илија, који је умро немајући деце. Закон ужичества је налагао, да брат његов узме за себе жену његову и "остави семе (потомство) брату својему" (Поновљени Закони 25, 5-6). По том закону Јосиф је био син Илијев, мада је по природи он био син Јаковљев. Ето зашто Св. јеванђелист Лука, излажући родословље Христово, назива оцем Јосифовим Илија, говорећи о Христу овако: "Исус, кад поче Своје служење, имаше тридесет година; и беше, као што се мишљаше, син Јосифов, Илијев, Мататов..." (Лук. 3, 23).

Црквено предање указује, да је Св. Јосиф имао жену и децу. Тако, Никофор, древни грчки историчар, следећи Св. Иполита, саопштава, да се Св. Јосиф женио са Саломијом; али немој да мислиш (додаје он), да је то та Саломија, која се налазила у Витлејему и била је названа бабом Господа; то је била друга Саломија. Јер је она била рођака Јелисаветина и Пресвете Богородице, а то је била кћи Агеја, брата Захарије, оца Претече. А Агеј и Захарија, били су синови свештеника Варахије. Имајући за жену ову Саломију, кћи Агејеву, свети Јосиф је добио четири сина: Јакова, Симона, Јуду, Јосију и две кћери, Есфиру и Фамару, или како други говоре - Марту; а синаксар (црквена поука у богослужебним књигама која појашњава празновани догађај) Недеље Мироносица, додаје још и трећу кћер, звану Саломија, која је била удата за Зеведеја. А Георгије Кедрин, помињући две кћерке Јосифове, говори, да је једна од њих, Марија, била удата за Клеопу, брата Јосифовог, већ после повратка Јосифовог из Египта; али та Марија, како се каже, је иста особа, што и Марта или Фамара (код грузинских светаца, међу св. женама Мироносицама, поштује се и Св. Фамара, под именом Тамара). Без обзира која је она била кћи, и колико је Јосиф имао кћери - у сваком случају је несумњиво то, да је Јосиф био жењен и имао синове и кћери.

После смрти жене своје Саломије, Јосиф је живео као удовац остало време, проводећи дане своје у чистоти. У Св. Јеванђељу његов свет и непорочан живот посведочен је следећим, мада кратким, али веома похвалним речима: "А Јосиф муж Њен, будући праведан"... (Мат. 1, 19). И шта може бити веће од таквог сведочанства? Он је био толико праведан, да је својом светошћу превазишао остале праведне оце и праоце. Јер ко је био достојан да постане обручник и тобожњи муж Пречисте Дјеве, Мајке Божије? И коме је била дата таква част - да постане наводним оцем (очухом) Христовим? Заиста, он је био достојан такве части и таквог служења, ради живота свог савршеног по врлинама. Када је он већ био стар, и имао осамдесет година, обручена му је била Пречиста Дјева Марија и дата му је била због чувања Свога Девства. И он је са пуним поштовањем и страхом служио Њој, као Мајци Божијој, и као Госпођи и Владичици својој и целог света (уверивши се у то од Ангела, који му се јавио у сну), а такође и рођеном од Ње Богомладенцу, обезбеђујући Њима храну од труда руку својих. Скончао је Св. Јосиф у сто десетој години својој.