Јудеји су мислили, да је свака несрећа, која се догађа са човеком, казна за његове грехе. А ако се несрећа догађала деци, тада су они сматрали да је то казна за грехе родитеља.

Зато су Исусови ученици Њега упитали: "Рави (учитељу)! Ко је сагрешио, он или родитељи његови, па се родио слеп? "

Исус Христос им одговори: "није сагрешио ни он ни родитељи његови, него је то због тога, да се јаве дела Божија на њему".

Рекавши то, Он је пљунуо на земљу, направио глину од пљувачке, и помазао глином очи слепога.

Затим је Спаситељ рекао слепоме: "иди, умиј се у бањи Силоамској (тако се назива један извор воде, који се налази изван града; реч Силоам значи "послан").

Да би исцелио слепорођеног, Спаситељ је могао рећи само реч, и слепац би прогледао. Према томе, ако је Он помазао сада слепоме очи, то није учинио зато, што се у тој глини налазила лековита сила, већ због тога, да би таквим додиром његових очију изазвао у њему веру и показао људима, да слепац са вером прихвата речи Спаситеља.

Слепорођени је отишао у Силоамску бању, умио се и прогледао; и вратио се гледајући.

Тада су се сви суседи, и они који су га видели раније, задивили и упитали: "није ли ово онај слепац, што је седео и просио?"

Једни су говорили "то је он". Други су говорили: "само је налик на њега". А он сам је говорио: "то сам ја, тај исти, који је био слеп".

Тада су сви почели да га питају: "како су ти се отвориле очи?"

Исцељени им је одговорио: "Човек, који се зове Исус, начини глину, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах".

Упитаху га: "где је тај Човек?"

А исцељени је одговорио: "не знам".

Тада су одвели бившег слепца к фарисејима; а била је субота, када је Исус Христос њега исцелио.

Фарисеји су такође почели да запиткују исцељенога, како је прогледао.

Исцељени им је рекао:"глину метну Он на моје очи, и умих се и видим".

Неки од фарисеја почели са да говоре: "није од Бога тај Човек, јер не светкује суботу".

А други говораху: "како може човек грешан чинити таква чуда".

И настаде међу њима раздор.

Затим су опет упитали исцељеног: "шта ти велиш о Њему, због тога што Он отвори твоје очи?"

А исцељени им рече: "Пророк је".

Али фарисеји нису поверовали, да је он био слеп и да је прогледао. Они су позвали родитеље и упитали их: "је ли ово ваш син, за кога ви кажете, да се родио слеп? Како, дакле, сада види? "

А родитељи исцељеног им одговорише: "ми знамо, да је ово наш син, и да се родио слеп. А како сада види, не знамо, и ко му отвори очи, ми не знамо. Син наш је већ одрастао, питајте њега; нека сам каже за себе".

Тако су одговорили његови родитељи, зато што су се бојали фарисеја, који су се већ раније договорили и одлучили, да свакога, ко призна Исуса Христа из Назарета за Христа-Месију, Спаситеља света, удаље из синагоге, тј. да га сматрају одступником од вере и закона. Зато су родитељи, због страха од фарисеја и рекли: он је одрастао, нека сам каже.

Тада су фарисеји трећи пут позвали исцељеног и рекли му: "Подај славу Богу! ми знамо, да је Тај Човек грешан (тј. за своје исцељење захвали се Богу, а не том Човеку, јер Он је грешник)".

А исцељени им рече: "је ли Он грешан, не знам; једно знам - да сам био слеп, а сада видим".

Фарисеји су кренули опет да га питају: "шта је учинио Он са тобом? Како је отворио твоје очи?"

Исцељени одговори: "Ја вам већ казах, и не слушасте; шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете Његови ученици?"

Фарисеји се расрдише, изгрдише га и рекоше: "ти си ученик Његов, а ми смо Мојсијеви ученици. Ми знамо, да је Мојсију говорио Бог; а Овога (Исуса) не знамо, откуда је Он".

Тада им исцељени рече: "у томе и јесте чудо, што ви не знате откуда је Он, а Он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и твори вољу Његову, тога слуша. Откако је века није се чуло, да ико (од људи) отвори очи слепорођеном. Кад Он не би био од Бога, не би могао ништа чинити".

Ове просте и разумне речи, против којих се ништа није могло рећи, разгневиле су фарисеје. Они му рекоше : "ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?

И истерали су га напоље.

Исус Христос, чувши, да су исцељеног истерали напоље, нашао га је и рекао му: "верујеш ли ти у Сина Божијега?"

Исцељени упита: "а ко је Он, Господе, да у Њега вјерујем?"

А Исус Христос му рече: "и видео си Њeгa, и Он говори с тобом".

Тада је исцељени са великом радошћу рекао: "верујем, Господе!" и поклонио се Њему.