Када су Спаситељ и Његови ученици ушли у један дом, тамо се сабрало толико народа, да им је било немогуће чак и да једу храну.

Тада су привели к Спаситељу бесомучног - слепог и немог. Господ је њега исцелио, и слепи и неми почео је да говори и види.

Сав народ се дивио и говорио: "Није ли ово Христос, син Давидов?"

Чувши те речи у народу, фарисеји су огорчено почели да говоре: "Овај другачије не изгони демоне до помоћу веелзевула (ђавола, сатане), кнеза демонског".

Христос и фарисеји

Тада је Исус Христос рекао: "Како може сатана изгонити сатану? И ако се царство само по себи раздели, то царство не може опстати. И ако се дом сам по себи раздели, тај дом не може опстати; нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу његову, ако најпре јакога не свеже, и онда ће кућу његову опленити. И ако сатана устане сам на себе и раздели се, не може опстати, него ће пропасти. А ако (ви кажете) Ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је коначно, дошло к вама Царство Божије".

"Заиста вам кажем: "Сваки грех и хула (осуђивање, клевета) опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима ни у овоме веку ни у будућем".

Милосрђе Божије је бесконачно и ако човек спознаје своје грехе и каје се, тада нема таквог греха, који би победио милосрђе Божије. Често бивају греси и хула од заблуде, и они се лако умивају покајањем.

Али ко свесно, упорно одбацује најспасоносније милосрђе Божије (које је благодат Светог Духа), тај свесно дела свемоћи Божије назива делима ђавола, он нема како да се покаје, а без покајања нема и не може бити спасења.

Св. Црква тако и одређује: хула на Духа Светога је свесно, разјарено, противљење истини "Дух Свети учи свакој истини" (Јован 16, 13; 14, 26; 15, 26), Он је "Дух Истине" (Јован 14, 17) -тако Њега назива Сам Господ.

У време те беседе пришли су к Спаситељу Мајка и браћа Његова и стојали су напољу, јер нису могли прићи к Њему од народа. ("Браћом" су се тада, по јеврејском, као и уопште по источном обичају, називали сви блиски рођаци).

Фарисеји, користећи се тим случајем, да би сметали наставку Његове проповеди и изазвали неповерење у народу у Његово небеско порекло, рекли су: "Ево Мајка Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје стоје напољу, и xоће да говоре с Тобом".

Тада је Исус Христос пожелео још једном да напомене људима, да је Он Син Пресвете Марије само по човештву своме, али у исто време Он, од вечности, јесте Син Божији и дошао је у свет због тога, да спасе грешни род људски - да испуни вољу Оца Свог Небеског. Зато, како Њему Самом, тако и Његовој Пречистој Мајци и свим верујућим припада, пре свега, да чине вољу Оца Небеског. Због тога је неопходно више, вечне духовне дужности, поставити изнад привремених, земаљских.

Господ је знао, да Мајка Његова чува у Свом срцу све Његове речи. Она је сама пажљива слушатељица и испунитељица Његовог Божанственог учења, и постављајући Њу свима као пример, Он је рекао: Ко је Мати Моја, и ко су браћа Моја? И пруживши руку своју на ученике своје, рече: "Ево Мати Моја и браћа Моја, јер ко изврши вољу Оца Мојега Небеског (како је испуњава Мајка Моја), тај је брат Мој и сестра и Мати".

Тако је Господ узвисио достојанство Своје Пречисте Мајке, Која је блажена не само због тога, што је Она родила Богочовека, већ је још више блажена због тога, што је Она постала првом и савршеном испунитељицом Његове Божанске Воље.

Он, као Син Божији, је знао, да је Мајка Његова, и сада, дошла к Њему не због тога, да би Њему сметала да проповеда Јеванђеље царства Божијег, већ због тога, да би заједно са Њим састрадавала. Уистину, суров унутрашњи бол парао је Њено срце: по љубави према Божанственом Сину Своме, Она се плашила да види Његова страдања; али послушност вољи Божијој, љубав према грешницима, за чије искупљење од вечне смрти је и приносио Себе Њен Син и Бог на жртву умилостивљења, побудили су Њу да прихвати без роптања све, што је било припремљено Тројичним Саветом Божијим од саздања света.

Исус Христос, као Син Човечији, ожалостио је Своју Мајку, а као Бог, Њој је дао силу да поднесе то тешко искушење. Патила је Мати за љубљеним Сином Својим, окруженим поругама и понижењима, али, као Мати Богочовека, желела је Њему да Он издржи носећи та надприродна страдања, и у свему се поуздала у Њега, Она је са чврстином очекивала тај час.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју 12, 22-37, 46-50; по Марку 3, 20-35; по Луки 11, 14-23; 8, 19-21.

Пресвета Богородица учинила је највиши подвиг на земљи - подвиг најсавршенијег смирења, који је љубав. Она је или говорила речи Божије или је ћутала. "И за време живота Синовљевог, Она је била у дубокој сенци" - пише аутор дела "Смирење у Христу" - "и по вазнесењу Његовом остала је неприметна. Ипак, имајући сада Јединствену Заступницу у Пресветој Богородици, ми знамо, да је Њен живот био бољи од живота свих, који су живели на земљи". Она је, по Свом успењу, преузнесена Богом не само изнад свих светих угодника Божијих, већ и изнад свих сила небеских: "часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима".

Тако у лику Пречисте Божије Мајке остварене су неоспорне речи Господа: "Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати". (Мат. 6, 33; Лук.12, 31).