Да би научио људе да сматрају својим ближњима сваког другог човека, ко год он био, из било ког народа он потицао и какве год вере био, а такође, да би ми били састрадални и милосрдни према свим људима, указујући им сву могућу помоћ у њиховим оскудицама и несрећама, Исус Христос му је одговорио причом.

 "Један Јевреј је силазио из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.

Случајно пак, силажаше оним путем јеврејски свештеник. И видевши несрећника, прође мимо њега.

А тако и левит (јеврејски црквени служитељ), кад је био на оном месту; приступивши, погледа га и прође.

Затим је тим путем наишао Самарјанин. (Јевреји су презирали Самарјане тако, што нису седали са њима за сто, и гледали су да не говоре са њима). Самарјанин угледавши изранављеног Јевреја, сажали се над њим. Он му приступи, зави му ране и зали уљем и вином. Затим га посади на своје магаре, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан, одлазећи, он даде гостионичару два динара (динари - римска сребрна монета) и рече му: "побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим".

После тога Исус Христос упита законика: "шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике?"

Законик одговори: "онај који му милост учини, (тојест Самарјанин)".

Тада му Исус Христос рече: "иди, па и ти чини тако".

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки, гл.10, 29-37.

***

Прича о милосрдном самарјанину, осим конкретног и јасног смисла - о љубави према сваком ближњем - има још, како уче свети оци, и други, алегоричан, дубоки и тајанствени смисао.

Човек, који је ишао из Јерусалима у Јерихон, није нико други, него наш праотац Адам, а у његовом лику и сво човечанство. Не оставши у добру, лишивши се рајског блаженства, Адам и Ева принуђени су били да напусте "Јерусалим небески" (рај) и удаље се на земљу, где су их одмах среле несреће и све могуће незгоде. Разбојници - то су силе бесовске, које су позавиделе невином стању човековом и гурнуле њега на пут греха, лишивши наше прародитеље верности заповести Божијој (рајског живота). Ране - то су живе ране греховне, које нас изнурују. Свештеник и левит, то је закон, дат нам кроз Мојсија и свештенство у лицу Арона, који сами по себи нису могли спасити човека. Под образом милосрдног самарјанина треба разумети Самог Исуса Христа, Који је због исцељења наших немоћи, у облику уља и вина, нама дао новозаветни закон и благодат. Гостионица - то је Црква Божија, где је све што је неопходно за наше лечење, а гостионичар - то су пастири и учитељи црквени, којима је Господ поверио бригу о стаду. Јутарњи излазак самарјанина - то је јављање Исуса Христа после васкрсења, и Његово вазнесење, а два динара, датих гостионичару - то је Божанствено Откровење, сачувано посредством Писма и Светог Предања. Коначно, обећање самарјанина да ћe по повратку свратити опет у гостионицу, због коначног рачуна, је указивање на други долазак Исуса Христа на земљу, када ће Он "узвратити свакоме по делима његовим" (Матеј 16, 27).