Нису једном ученици питали Исуса Христа, шта је најважније у Његовом учењу, да би задобили вечни живот, у царству Божијем. Једни су га питали због тога, да сазнају, а други, да би нашли оптужбу против Њега.

И тако, један јудејски законик (човек који се занимао изучавањем Закона Божијег), желећи да испита Исуса Христа, упитао Га је : Учитељу! Која је најважнија заповест у закону?

Исус Христос му одговори: "љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и та: љуби ближњега свога као самога себе. На тим двема заповестима утврђују се сав Закон и Пророци".

То значи: све, чему учи Закон Божији, о чему су говорили пророци, све то у суштини садржи у себи те две главне заповести, тојест: све заповести закона и учење његово, говоре нам о љубави. Ако би ми имали у себи такву љубав, тада не бисмо могли прекршити ни све остале заповести, јер су све оне издвојени делови заповести о љубави. Тако, на пример, ако ми љубимо ближњега, тада ми њега не можемо ни увредити, ни обманути, тим пре ни убити, или му позавидети, и уопште, не можемо пожелети њему било шта рђаво, већ напротив, сажаљевамо њега, бринемо се о њему и спремни смо да се жртвујемо за њега у свему. Зато је Исус Христос и рекао: "Друге веће заповести од ових, нема" (Марко 1, 31).

Законик му рече: "добро, Учитељу! право си казао да је љубити Бога од све душе и љубити ближњега, као самога себе, веће од свију паљеница и жртава".

Исус Христос, видевши, да је он разумно одговорио, рекао му је: "ниси далеко од Царства Божијега".

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 23, 35-40; по Марку, гл.12, 28-34; по Луки, гл.10, 25-28.