Наступила је ноћ. Лађа са ученицима била је већ на средини језера, а у њу су ударали таласи, јер је у сусрет дувао силан ветар. Пред свитање Исус Христос, видевши невољу ученика, пошао је к њима по води. А они, видевши Њега, како иде по води, помислили су да је то привиђење, и од страха су повикали. Али Исус Христос је одмах проговорио са њима: "не бојте се, Ја сам, не плашите се".

Тада је апостол Петар ускликнуо: "Господе, ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води".

Господ рече: "ходи".

Петар је изашао из лађе и пошао по води, да би пришао к Исусу Христу. Али, видевши силан ветар и велике таласе, уплашио се, и од страха изчезла је вера, и тада је почео да тоне и повикао: "Господе, спаси ме".

Исус Христос одмах му је пружио Своју руку, придржао је њега и рекао: "маловерни! зашто посумња?" И када су ушли у лађу, ветар се утишао.

Ученици су пришли, поклонили се Исусу Христу и рекли: "ваистину Ти си Син Божији".