Јаир је дошао к Исису Христу, припао пред Његове ноге и силно је молио Њега, говорећи: "кћи моја је на самрти; дођи и положи на њу руке, да оздрави и остане жива".

Видевши веру Јаирову, Исус Христос је пошао са њим. На путу срели су их послани из дома Јаировог и рекли му: "кћи твоја је умрла; не оптерећуј учитеља".

Али Исус, чувши то, рекао је Јаиру: "не бој се, само веруј, и биће спасена".

Када су пришли к дому, тамо су су видели велику узрујаност: сви су плакали и ридали.

Господ им рече: "не плачите; девојчица није умрла него спава". Али они нису разумели Његове речи и почели су да се смеју над Њим, знајући, да је она умрла.

Али Исус Христос, пославши из дома народ, оставивши са Собом само родитеље умрле девојчице и тројицу апостола Својих - Петра, Јакова и Јована, ушао је у собу, где је лежала умрла девојчица. Он је узео њену руку и рекао: "талита куми", што значи: "девојчице, теби говорим, устани!"

И вратио се дух њен; девојчица је одмах устала и почела је да хода. Обрадовани родитељи силно су се запрепастили.

Исус Христос рекао им је да јој дају да једе и строго им је запретио да не разгласе у народу о овом догађају. Али глас о томе пронео се по свој оној земљи.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 9, 18-26; по Марку гл. 5, 21-43; по Луки, гл. 8, 41-56.