Проповед на гори

После избрања апостола Исус Христос је сишао са њима са врха горе и зауставио се на равном месту. Овде су Њега чекали многобројни Његови ученици и велико мноштво народа, који се сабрао са свих крајева јеврејске земље и из суседних њој земаља. Они су дошли да саслушају Њега и да добију исцељења од својих болести. Сви су хтели да се дотакну Спаситеља, јер је од Њега исходила сила и исцељивала све.

Видевши пред Собом много народа, Исус Христос, окружен ученицима, узишао је на узвишење на гори и сео, да би учио народ.

На почетку Господ је указао, какви треба да буду Његови ученици, тојест сви хришћани. Како су они дужни да испуњавају закон Божији, да би примили блажен (тојест у вишем степену радостан, срећан), вечни живот у Царству Небеском. Због тога он је дао девет заповести блаженстава. Затим је Господ дао учење о Промислу Божијем, о неосуђивању других, о сили молитве, о милостињи и о многом другом. Та проповед Исуса Христа назива се проповеђу на гори.

Тако, у чистом пролећном дану, при тихом дувању свежине са Галилејског језера, на стрминама горе, покривене зеленилом и цвећем, Спаситељ даје људима Ново-Заветни закон љубави.

У Старом Завету Господ је дао Закон у бесплодној пустињи, на гори Синај. Тада су страшни, тамни облаци прекрили врх горе, грмео је гром, севале су муње и чуо се звук трубе. Нико се није смео приближити гори, осим пророка Мојсија, ком је Господ предао десет заповести Закона.

А сада, Господ је окружен густом гомилом народа. Сви се труде да приђу ближе к Њему и додирну Њега, макар и крај Његове одеће, да би примили од Њега благодатну силу. И нико не одлази од Њега без утехе. Старозаветни закон је закон строге правде, а Ново-Заветни закон Христов - је закон божанствене љубави и благодати, који даје људима силу да испуне Божији Закон. Сам Исус Христос је рекао: "Ја сам дошао не да укинем Закон, него да испуним". (Мат. 5, 17).

ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА

Исус Христос, Господ и Спаситељ наш, као Отац који нас љуби, указује нам путеве или дела, кроз која људи могу ући у Царство Небеско, Царство Божије. Свима, који буду испуњавали Његове поуке или заповести, Христос обећава, као Цар неба и земље, вечно блаженство (велику радост, највишу срећу) у будућем, вечном животу. Зато такве људе Он назива блаженима, тј. најсрећнијима.

Нишчии духом - су такви људи, који осећаjу и спознају своје грехе и недостатке душевне. Знају они, да без помоћи Божије ништа добро сами учинити не могу, и зато се ничим не хвале и не горде, ни пред Богом, ни пред људима. То су - људи смирени.

Плачушчии - људи, који жале и плачу због својих грехова и душевних недостатака. Господ им опрашта грехе. Он њима даје још овде, на земљи, утеху, а на небу вечну радост.

Кротции - кротки људи, који стрпљиво подносе Сваку несрећу, не огорчавају се (без роптања) на Бога, и смирено подносе сваку непријатност и увреде од људи, не љутећи се ни на кога. Они добијају у власништво небеско насеље, тојест нову (обновљену) земљу у Царству Небеском.

Алчушчии и жаждушчии правди - људи, који усрдно желе правду, као гладни (алчушчии) - хлеба и жедни (жаждушчии) – воде, моле од Бога, да их Он очисти од грехова и да им помогне да живе праведно (желе да се оправдају пред Богом). Жеља таквих људи ће се испунити, они ће се наситити, тојест биће оправдани.

Милостивии - људи, који имају добро срце - милосрдни, састрадални према свима, спремни да увек помогну ком је потребно, колико могу. Такви људи ће и сами бити помиловани од Бога, и биће им јављена посебна милост Божија.

Чистии сердцем - људи, који не само да се чувају од ружних дела, већ се старају и душу своју да учине чистом, тј. чувају је од ружних мисли и жеља. Они су и овде блиски Богу (душом стално осећају Њега), а у будућем животу, у Царству Небеском, налазиће се вечно са Богом, гледајући Њега.

Миротворци - људи, који не љубе никакве свађе. Сами се старају да живе са свима мирно и дружељубиво и друге измирују једне са другима. Они постају слични Сину Божијем, Који је дошао на земљу, да би измирио грешног човека са правосуђем Божијим. Такви људи биће названи синовима, тј. децом Божијом, и биће посебно блиски Богу.

Изгнани правде ради - људи, који тако љубе да живе у правди, тј. по Божијем закону, по праведности, да трпе и подносе за ту правду свако гоњење, лишавање и сиромаштво, и да њу не пристају ничим да изневере. Они за то добијају Царство Небеско.

 Овде Господ говори: ако вас буду вређали (исмевали се над вама, грдили, понижавали вас), тлачили и лажљиво говорили о вама рђаво (клеветали, неправедно оптуживали), и све то ви будете трпели због своје вере у Мене, тада не тугујте, већ се радујте и веселите, зато што вас очекује велика, највећа, награда на небесима, тојест посебно висок степен вечног блаженства.

О ПРОМИСЛУ БОЖИЈЕМ

Исус Христос је учио, да Бог промишља, тојест брине, о свим створењима, али посебно промишља о људима.

Господ се брине о нама више и боље, него најбољи, разумни отац, о својој деци.

Он нам указује Своју помоћ у свему, што је неопходно у нашем животу и што служи нашој истинитој користи.

"Не брините се (непотребно) о томе, шта ћете јести и пити, или у шта ћете се обући", рекао је Спаситељ. "Погледајте на птице небеске: оне не сеју, нити жању, не сабирају у житнице, и Отац ваш Небески храни их; нисте ли ви много претежнији од њих? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева; а камоли вас, маловерни? А зна и Отац ваш Небески да вама треба све ово. Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати".

О НЕОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊЕГА

Исус Христос није наредио да осуђујемо друге људе. Он је рекао: "не судите, и неће вам се судити; не осуђујте, и нећете бити осуђени; Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити (тј. ако ви будете милостиви према поступцима других људи, тада ће и Божији суд бити милостив према вама). И каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. А зашто видиш трун у оку брата свога (тј. сваког другог човека), а брвно у оку своме не осећаш? (то значи: зашто волиш да запажаш код других чак и безначајне грехе и недостатке, а у самом себи не желиш да видиш велике грехове и пороке?) Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога: а ето брвно у оку твоме? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свога (постарај се пре свега да исправиш самог себе), па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога" (тада ћеш умети и у другом да исправиш грех, не вређајући, и не понижавајући њега).

О ОПРАШТАЊУ БЛИЖЊЕМУ

"Опраштајте, и опростиће вам се", рекао је Исус Христос. "јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески; а ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша".

О ЉУБАВИ ПРЕМА БЛИЖЊЕМУ

Исус Христос је наредио да волимо не само блиске људе, већ и све људе, чак и оне који нас вређају и који нам чине зло, тј. непријатеље наше. Он је рекао: "чули сте да је казано (вашим учитељима - књижницима и фарисејима): љуби ближњега свог, и мрзи непријатеља свог. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне, да будете синови Оца својега Небеског. Јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре и даје дажд (кишу) праведнима и неправеднима".

И ако љубите оне који вас љубе; и ако чините добро онима који вама чине добра, и ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, за шта Бог да вас награди? Не чине ли тако и грешници? Не чине ли тако и незнабожци?

Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив, будите савршени, како је савршен Отац ваш Небески.

ОПШТЕ ПРАВИЛО У ОДНОСУ ПРЕМА БЛИЖЊИМА

Како смо дужни да се понашамо према ближњима својима увек, у сваком случају, за то нам је Исус Христос дао ово правило: "све, дакле, што хоћете да чине вама људи (а ми, наравно, хоћемо, да нас сви људи воле, да нам чине добро и опраштају), тако чините и ви њима". (Не чините другима оно, што себи не желите).

О СИЛИ МОЛИТВЕ

Ако се ми будемо усрдно молили Богу и молили Њега да нам помогне, Бог ће учинити све, што ће послужити нашој истинитој користи. Исус Христос овако је рекао о томе: "молите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који моли, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Има ли међу вама таквог човека, који, ако син његов заиште хлеба, подао би му камен? Или ако рибе заиште, да му да змију? Дакле, када ви, будући зли, умете дарове добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш Небески дати добра онима који моле од Њега".

О МИЛОСТИЊИ

Свако добро дело ми смо дужни да чинимо не због похвале пред људима, не показујући се другима, не ради награде људске, већ ради љубави према Богу и ближњему. Исус Христос је рекао: "Пазите, да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде; иначе нећете имати плату од Оца вашег Небеског. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби (не разглашавај) пред собом, као што чине лицемери по синагогама и по улицама, да их људи хвале. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја (сам пред собом не хвали се добрим, које си учинио, заборави на њега), да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно (све, што је на души твојој и ради чега све то чиниш), узвратиће теби јавно" - ако не одмах, онда на последњем суду Својему.

О НЕОПХОДНОСТИ ДОБРИХ ДЕЛА

Да би људи знали, да за ступање у царство Божије није довољно имати само добра осећања и жеље, већ да су неопходна и добра дела, Исус Христос је рекао: "неће сваки, који говори Мени: Господе! Господе! - ући у царство Небеско; но само тај, који твори вољу (заповести) Оца Мојега Небеског", тојест недовољно је бити само верујући и богомољан, већ треба чинити и добра дела, која Господ тражи од нас.

Када је Исус Христос завршио проповед Своју, народ се дивио Његовом учењу, јер је Он учио као онај који има власт, а не као књижници и фарисеји. Када је Он сишао са горе, за њим је ишло мноштво народа, и Он је, по милосрђу Своме, учинио велика чуда.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју главе - 5, 6 и 7, по Луки, гл. 6, 12-41.