Главна особина Литургије Пређеосвећених Дарова састоји се у томе, што се на њој не савршава тајна Евхаристије, а верујући се причешћују пређеосвећеним Даровима - освећеним раније, на претходној литургији св. Василија Великог или св. Јована Златоустог.

Почетци литургије Пређеосвећених Дарова су још у првим вековима хришћанства. Први хришћани врло су се често причешћивали св. Христовим Тајнама, неки чак и обичним данима. Међутим, било је сматрано неумесним да се у дане строгог поста, у данима туге и скрушења због грехова, савршава пуна Литургија, која је највеличанственија служба међу црквеним службама. Али, да би дали могућност верујућима да се причесте и усред недеље и поста, било је установљено, не нарушавајући карактер великопосног Богослужења, у неким данима причешћивати верујуће раније освећеним Даровима. Коначно састављање чина те литургије и писмено њено изложење, учинио је св. Григорије Двоеслов, папа Римски, у шестом веку.

Литургија Пређеосвећених Дарова савршава се средом и петком у првих шест недеља Великог Поста; у четвртак пете недеље Великог Поста, када се савршава успомена на преп. Марију Египатску; некада 9-ог марта - на празник четрдесет севастијских мученика (ако тај дан пада у пост и није у суботу или недељу) и у прва три дана Страсне недеље (Вел. Понедељак, Вел. Уторак и Вел. Среду).

Литургија Пређеосвећених Дарова савршава се после великопосних часова и састоји се из вечерњег и литургије верних, али само без најважнијег њеног дела - освећења Дарова.

Савршавају се великопосни часови (трећи, шести и девети), на којима се, осим обичних псалама, читају катизме.

После читања катизме из олтара излази свештеник и пред царским вратима чита тропар сваког часа, са одговарајућим стиховима, чини земни поклон, а појци трикратно поју тај тропар.

У тропару трећег часа ми молимо Господа, који је ниспослао својим ученицима Духа Светог, да Њeгa не узме од нас.

У тропару шестог часа ми молимо Христа, који је добровољно примио за нас грешне распеће на Крсту, да опрости наше грехе.

У тропару деветог часа ми молимо Христа, умрлог за нас, да умртви греховне пориве нашег тела.

На крају сваког часа чита се, са преклањањем колена, молитва св. Јефрема Сирина: "Господи и Владико живота моего"...

На шестом часу бива читање паремије из пророка Исаије.

После деветог часа - "изобразитељни": поју се девет јеванђељских заповести блаженстава, са додатком молитве покајаног разбојника на крсту: "помјани мја, Господи, јегда приидеши во Царствии Твоем", затим се чита неколико молитава, са молитвом Јефрема Сирина, и отпуст.

Одмах после тога, почиње вечерња Литургија возгласом: "Благословенно царство Отца, и Сина, Свјатаго Духа, ниње и присно и во вјеки вјеков".

Вечерње, до малог вечерњег входа, савршава се у уобичајеном поретку. После вечерњег входа и певања: "Свјете тихии...", чтец на средини храма чита две паремије: једну - из књиге Постања, која говори о паду Адамовом и о његовим несрећним последицама; друга је из прича Соломонових, која побуђује да се љуби и тражи Божанствена премудрост. Између тих паремија царска врата се отварају и свештеник, држећи у рукама запаљену свећу и кадило, после речи: "Премудрост прости!" благословљава њима верујуће и возглашава: "свет Христов просвешчает всјех".

За то време верујући, спознавши своју недостојност и са усрдним поштовањем пред Христом, као пред превечном Светлошћу, просвећујућом и освећујућом човека, клањају се до земље.

После друге паремије, царска врата се изнова отварају и на средини храма појци, један или тројица, споро поју стихове из псалма:

Да исправитсја молитва моја, јако кадило пред Тобоју, воздејание руку моеју, жертва вечернјаја.

Господи, воззвах к Тебје, услиши мја; вонми гласу моленија мојего ...

При певању тих стихова верници преклањају колена, а свештеник, стојећи пред престолом, савршава кађење.

Затим, одмах после тога, вечерње се завршава молитвом св. Јефрема Сирина: "Господи и Владико живота мојего..." и почиње главни део Пређеосвећене Литургије.

У прва три дана (понедељак, уторак и среду) Страсне недеље, после те молитве, чита се Јеванђеље, а у друге дане одмах се произносе јектеније: сугуба, за оглашене и за верне (две мале јектеније), као и на обичној Литургији.

По окончању тих јектенија, тј. за време великог входа, уместо "Иже херувими..." хор поје: "Ниње сили небеснија с нами невидимо служат..."

За време певања те песме царска врата се отварају. Савршава се кађење олтара.

По окончању прве половине те песме, после речи: "дориноситсја", савршава се преношење Пређеосвећених Дарова са жртвеника на престол (велики вход): свештеник, у пратњи свећа и ђакона са кадилом, излази кроз северне двери на солеју са дискосом и са чашом у руци и ништа не произноси, ћутећи их уноси у олтар и ставља на антиминс, раније раширен на престолу. После тога царска врата се затварају, а хор окончава прекинуто певање. Пошто су Св. Дарови већ освештани (тј., то су већ Тело и Крв Христови), људи који се моле за време њиховог преношења падају пред њима ничице.

Због тога, што на тој Литургији нема освећења Дарова, пропушта се све, што има везе са тим свештенодејством. Потом, после великог входа и свештениковог произношења молитве: "Господи и Владико живота моего...", савршавају се само три последња дела литургије верних: а) припремање верујућих за причешће б) причешће свештенослужитеља и мирјана и в) благодарење за причешће са отпустом. Све то се савршава исто, као и на пуној Литургији, са неким изменама, сагласно значењу Литургије Пређеосвећених Дарова.