О Богослужебним књигама

Прво место међу Богослужебним књигама заузимају: Јеванђеље, Апостол и Псалтир. Те књиге су узете из Светог Писма - Библије - па се и називају свештено-богослужебне.

Затим следе књиге: Служебник, Часослов, Требник, књига молебних песама, Октоих, Минеј месечни, Минеј општи, Минеј празнични, Триод посни, Триод цветни, Типик или Устав, Ирмолигиј и Каноник. Те књиге су састављене на основу Св. Писма и Св. Предања, а саставили су их оци и учитељи Цркве. И називају се црквено-богослужебне.

Јеванђеље је Реч Божија. Она се састоји од четири прве књиге Новог Завета, које су написали јеванђелисти Матеј, Марко, Лука и Јован. Јеванђеље садржи у себи описе земног живота Господа нашег Исуса Христа: Његово учење, чуда, крсна страдања, смрт, славно васкрсење и вазнесење Његово на небо. Богослужебно Јеванђеље, има ту посебност, да се осим обичне поделе на главе и стихове, дели још и на посебне делове, назване "зачала". На крај књиге ставља се упутство: када читати ово или оно зачало.

Апостол, је књига на црквено-словенском језику, која садржи следеће књиге Новог Завета: Дела Светих Апостола, саборне посланице и посланице апостола Павла (осим књиге Апокалипсис). Књига Апостол такође, као и Јеванђеље подељена је осим на главе и стихове, на "зачала", са упутством на крају књиге, када и како читати "зачало".

Псалтир - књига пророка и цара Давида. Тако се назива зато, што је већину псалама у њој написао св. пр. Давид. У тим псалмима св. пророк открива пред Богом своју душу, све своје радости, туге, каје се због учињених грехова, прославља бесконачна Божија савршенства, захваљује се Њему за све Његове милости и благослове, моли помоћ за сва своја дела... Ето зашто се псалтир употребљава при Богослужењима чешће од свих других богослужебних књига.

Књига Псалтир је због употребе на Богослужењима подељена на двадесет делова, названих "катизмама", а свака "катизма" дели се на три дела, названих "славама" (антифонима).

Осим обичног Псалтира постоји још и "следовани" Псалтир, и он се разликује по томе, што у себи садржи три додатка: а) Часослов, б) тропаре и кондаке, изабране из свих богослужебних књига и в) сва молитвословља, која треба да читају они који приступају к Св. Тајни Причешћа.

Служебник је књига за свештенике и ђаконе. Она садржи у себи поредак вечерњег, јутрења и Литургије. На крају служебника налазе се: отпусти, прокимени, величања и месецослов, тј. списак светих, који се свакодневно помињу у цркви.

Архијерејски служебник (или "Архијерејски чиновник") разликује се по томе, што он садржи у себи још и чин освећења антиминса и чинове посвећења у чтеца, ђакона, свештеника и др.

Часослов је књига, која служи као руководство за чтеце и појце на клиросу. Часослов садржи у себи поредак свих служби у току дана, осим Литургије.

Требник је књига, која садржи у себи поредке Св. Тајни (осим тајне Св. Причешћа и Свештенства) и других обреда - чин отпевања и погребења умрлих, чин освећења воде, молитве по рођењу детета, приликом давања имена детету и његовог "оцрковљавања" - увођења у цркву и др.

Књига молебних песама садржи поредак молебана (молебних песама) за разне прилике у животу.

Октоих или Осмогласник садржи у себи песме (тропаре, кондаке, каноне и остале), подељене на осам напева или "гласова". Сваки глас, са своје стране, садржи у себи песме за целу седмицу, јер се службе Октоиха понављају једном у осам недеља. Поделу црквеног појања на гласове савршио је чувени песмопојац грчке Цркве св. Јован Дамаскин (VIII в.). Њему се приписује и састављање Октоиха, мада треба приметити, да су у састављању Октоиха учествовали и св. Митрофан, епископ Смирнски, св. Јосиф песмописац и други.

Минеј Месечни садржи у себи молитве у част светих за сваки дан у години и величанствене службе на Господње и Богородичине празнике, који падају у одређени дан у месецу. По броју од 12 месеци он се дели на 12 посебних књига.

Минеј Општи садржи у себи песме заједничке за цео чин светих, на пример, у част пророка, апостола, мученика, преподобних и осталих. Он се употребљава приликом Богослужења у том случају, када неком светом није састављена посебна служба у Минеју Месечном.

Минеј Празнични садржи у себи службе Великих Празника, извучене из Минеја Месечног.

Триод Посни садржи у себи молитвословља за дане Великог Поста и за припремну недељу за њега, почевши од недеље Цариника и Фарисеја и до Пасхе. Реч "Триод" је грчка и значи трипјеснец. Такав назив та књига, и следећа после ње "Триод Цветни", добила је зато, што се у њима налазе не пуни канони, већ састављени од свега три песме, уместо обичних девет песама канона.

Триод Цветни садржи у себи песме од дана Св. Пасхе до недеље Свих Светих (тј. до 9-те недеље, рачунајући од дана Пасхе).

Типик или Устав садржи у себи детаљно упутство: у који дан и час, при каквим Божанственим службама и у каквом поретку треба читати или певати молитвословља, која се налазе у служебнику, часослову, октоиху и другим богослужебним књигама.

Ирмолигиј садржи у себи изабране песме из различитих канона, назване ирмосима (ирмос је прва строфа сваке песме канона).