О десетом члану Символа Вере

10. Исповједују једино крешчение во оставление грјехов.

 У десетом члану Символа Вере се говори о тајни крштења и о осталим тајнама.

Исус Христос, шаљући Своје ученике на проповед, је рекао: "идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа", и додао је: "учећи их да држе све што сам вам Ја заповедио" (Мат. 28, 19-20), и тиме је Господ јасно указао на то, да су Њиме установљене и друге тајне.

Тајном се назива такво свештено дејство, кроз које се тајно, на невидљив начин, подаје човеку благодат Светог Духа, или спаситељна сила Божија.

Св. Православна Црква садржи седам тајни: крштење, миропомазање, покајање, причешће, брак, свештенство и јелеосвећење.

У Символу Вере споменуто је само крштење, јер је оно слично вратима у Цркву Христову. Само примивши крштење човек може да се користи и другим тајнама.

Осим тога, у моменту састављања Символа Вере, постојали су спорови и сумње: да ли је потребно неке људе, као на пример јеретике, при њиховом повратку у Цркву, крстити други пут. Васељенски Сабор је указао, да се крштење може извршити над човеком само једном. Зато се и каже - "исповједују једино крешчение" (исповедам једно крштење).

ТАЈНА КРШТЕЊА

Тајна крштења је такво свештено дејство, у ком се верујући у Христа, кроз трикратно погружење тела у воду, са призивањем имена Пресвете Тројице - Оца и Сина и Светога Духа, омива од првородног греха, а такође и од свих грехова, које је сам починио до крштења, рађа се благодаћу Духа Светога у нови духовни живот (духовно се рађа) и постаје члан Цркве, тј. благодатног Царства Христовог.

Тајну крштења је установио Сам Господ Исус Христос. Он је осветио крштење Својим сопственим примером, крстивши се од Јована. Затим, по васкрсењу Свом, Он је дао апостолима наредбу: "идите, научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа" (Мат. 28, 19).

Крштење је неопходно свакоме, ко жели да буде члан Цркве Христове. "Ако се ко не роди од воде и Духа, не може ући у Царство Божије", рекао је Сам Господ (Јован 3, 5).

За примање крштења неопходни су вера и покајање. Православна Црква крсти малу децу по вери њихових родитеља и кумова. Зато и бива на крштењу кум, да би се ставио у дужност пред Црквом за веру крштенога. Када крштени порасте, они су дужни њега да уче о вери и да се побрину о томе, да би крштени постао истинити хришћанин. То је свештени дуг крсног кума и он тешко греши, ако занемарује тај дуг. А о томе, да се благодатни дарови дају по вери других, нама је дато упутство у Јеванђељу, приликом исцељења раслабљеног: "Исус видевши веру њихову (који су донели болесног) рече раслабљеном: чедо, опраштајути се греси твоји (Марк. 2, 5).

Секташи сматрају, да не треба крстити децу и осуђују православне за савршавање тајне над децом. Али као основа за крштење деце служи то, што је крштење заменило старозаветно обрезање, које се савршавало над осмодневним дететом (хришћанско крштење названо је "обрезањем нерукотвореним") (Колош. 2, 11-12); и апостоли су савршавали крштење целих породица, где је несумњиво, било и деце. Деца, исто као и одрасли, учествују у првородном греху и имају потребу за очишћењем од њега.

Сам Господ је рекао: "Пустите децу нека долазе к Мени, и не спречавајте их, јер таквих је Царство Божије" (Лук 18, 16).

Пошто је крштење духовно рођење, а човек се рађа једном, тако се и тајна крштења над човеком савршава једном. "Један Господ, једна вера, једно крштење" (Ефес. 4, 4).

ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА

Миропомазање је тајна, у којој се верујућем подају дарови Светог Духа, који њега укрепљују у његовом духовном хришћанском животу.

О благодатним даровима Духа Светога рекао је сам Исус Христос: "Који у Мене верује, као што Писмо рече, из утробе (тј. из унутарњег центра, срца) његове потећи ће реке воде живе. А ово рече Он о Духу, Кога требаше да приме они који верују у Њeгa, јер још Дух Свети не беше на њима, зато што Исус још не беше прослављен" (Јован 7, 38-39).

Апостол Павле говори: "Бог је Онај који нас утврђује с вама у Христу, и Који нас помаза је Бог, Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша" (2 Кор.1, 21-22).

Благодатни дарови Светог Духа неопходни су сваком верујућем у Христа (Постоје још и посебна даровања Светог Духа, која се јављају само неким људима, као: пророцима, апостолима, царевима).

Првобитно св. апостоли су тајну миропомазања савршавали кроз полагање руку (Дела. 8, 14-17; 19, 2-6). А затим, крајем првог века, тајна миропомазања почела се савршавати кроз помазање светим миром, по примеру старозаветне цркве, јер апостоли нису стизали сами да саврше ту тајну полагањем руку.

Светим миром се назива на посебан начин припремљена и освештана смеса од благомирисних материја и уља.

Миро су освештавали обавезно сами апостоли и њихови следбеници-епископи (архијереји). И сада освештавање св. мира могу вршити само епископи. Кроз помазање св. Миром, које су освештали епископи, по налогу Епископа, могу савршавати тајну миропомазања и презвитери (свештеници).

При савршавању тајне светим миром крстообразно се помазују верујућем следећи делови тела: чело, очи, уши, уста, груди, руке и ноге - уз изговарање речи: "печат дара Духа Свјатаго, амин".

Неки називају тајну миропомазања - "педесетницом (силаском Св. Духа) свакога хришћанина".

ТАЈНА ПОКАЈАЊА

Покајање је тајна, у којој верујући исповеда (открива устно) своје грехе Богу у присуству свештеника и добија кроз свештеника опроштај грехова - од Самог Господа Исуса Христа.

Исус Христос дао је светим апостолима, а кроз њих и свим свештеницима власт да разрешују (опраштају) грехе: "Примите Духа Светога. Коме опростите грехе, том се опраштају; и коме оставите, на том остају" (Јован 20, 22-23).

Још је Јован Крститељ, припремајући људе за примање Спаситеља, проповедао "крштење покајања за опроштење грехова. И крштаваше их све у реци Јордану, и исповедаху грехе своје" (Марк.1, 4-5).

Св. апостоли, примивши од Бога за то власт, савршавали су тајну покајања: "многи од оних који су поверовали, долажаху те исповедаху и казиваху дела своја" (Дела.19, 18).

За добијање опроштаја (разрешења) грехова, од онога који се исповеда (каје се) се тражи: да се измири са свима ближњима, искрено да жали за грехе своје и усмено их исповеди, чврста намера да се исправи свој живот, вера у Господа Исуса Христа и нада на Његово милосрђе.

У посебним случајевима на покајаног се налаже "епитимија" (грчка реч - забрана, ограничење), која се састоји од добрих дела и неких лишавања, направљених због савладавања греховних навика.

ТАЈНА ПРИЧЕШЋА

Причешће је тајна, у којој верујући (православни хришћанин), у облику хлеба и вина, прима (окушава, храни се) управо само Тело и Крв Господа Исуса Христа и кроз ту тајну сједињује се са Христом и постаје причасник вечног живота.

Тајну светог причешћа је установио Сам Господ наш Исус Христос за време последње Тајне Вечере, дан уочи Својих страдања и смрти. Он Сам је савршио ту тајну: "узе Исус хлеб и заблагодаривши (Богу Оцу за све Његове милости према роду људском) преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је Тело Моје, које се за вас даје; ово чините за Мој спомен. Такође узевши чашу и заблагодаривши подаде им, говорећи: пијте из ње сви; јер ово је Крв Моја Новог Завета, која се пролива за вас и за многе ради опроштења грехова. Ово чините за Мој спомен" (Мат. 26, 26-28; Марк.14, 22-24; Лук. 22, 19-24; 1 Кор.11, 23-25).

Тако је Исус Христос, установивши тајну причешћа, заповедио Својим ученицима да је савршавају свагда: "ово чините за Мој спомен".

У беседи са народом, Исус Христос је рекао: "ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи. Који једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни, и Ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер Тело Моје истинско је јело, а Крв је Моја истинско пиће. Који једе Моје Тело и пије Моју Крв у Мени пребива, и Ја у њему" (Јован 6, 53-56).

Сагласно заповести Христовој, тајна причешћа постојано се савршава у Цркви Христовој и савршаваће се до скончања века на богослужењима, које називамо Литургијом, за време које се, хлеб и вино, силом и дејством Духа Светога, предлажу, или преображавају, у истинито Тело и у истиниту Крв Христову.

Употребљава се један хлеб за причешћивање, јер сви верујући у Христа, чине једно тело Његово, чија глава је Сам Христос. "један је хлеб, једно смо тело многи; јер се сви од једнога хлеба причешћујемо" говори апостол Павле (1 Кор. 10, 17).

Први хришћани су се причешћивали сваке недеље, али сада немају сви такву чистоту живота, да би се тако често причешћивали. Свакако, св. Црква заповеда причешћивање у сваком посту и никако не ређе од једном годишње.

За тајну св. Причешћа, хришћани су дужни себе да припремају са усрдним поштовањем, које се састоји у посту, молитви, помирењу са свима, а затим - у исповести, тј. у очишћењу своје савести кроз тајну покајања.

Тајна св. причешћивања на грчком назива се евхаристијом, што значи "благодарење".

ТАЈНА БРАКА

Брак је тајна, у којој се при слободном (пред свештеником и Црквом) обећању младожењином и невестином на узајамну верност, благословљава њихов супружански савез, као образ (слика) духовног савеза Христа са Црквом, и моли се и подаје благодат Божија за узајамну помоћ и једнодушје, и за благословено рађање и хришћанско васпитање деце.

Брак је установио Сам Бог још у рају. После стварања Адама и Еве, "благослови их Бог и рече им: рађајте се и множите, и напуните земљу и владајте њом" (Пост. 1, 28).

Исус Христос је осветио брак Својим присуством на венчању у Кани Галилејској и потврдио је његово божанствено установљење, рекавши: "Створивши (Бог) у почетку мужа и жену створи их (Пост. 1, 27). И рече: оставиће човек оца свог и матер своју и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело (Пост. 2, 24), тако да нису више двоје, него једно тело. И што је Бог саставио, човек да не раставља" (Мат.19, 4-6).

Св. апостол Павле говори: "Тајна је ово велика; ја говорим о Христу и о Цркви" (Ефес. 5, 31-32).

Савез Исуса Христа са Црквом заснива се на љубави Христа према Цркви, и на пуној преданости Цркве вољи Христовој. Одатле муж је дужан да самопожртвовано љуби жену, а жена је обавезна да добровољно, тј. са љубављу, слуша свога мужа.

"Мужеви", говори апостол Павле, "волите своје жене, као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу... који воли своју жену, самога себе воли (Ефес. 5, 25, 28). Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу, јер муж је глава жени, као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тела" (Ефес. 5, 22-23) .

Зато су супружници (муж и жена) обавезни да сав свој живот чувају узајамну љубав и уважавање, узајамну преданост и верност.

Добар хришћански породични живот је извор личног и заједничког блага.

Породица је основа Цркве Христове.

Тајна брака није обавезна за све, али лица, која добровољно остају безбрачна, обавезна су да воде чист, непорочан живот и девствен живот, који је, по учењу Логоса (Спаситеља) Божијег, изнад брачног живота, и један је од највећих подвига (Мат. 19, 11-12; 1 Кор. 7, 8, 9, 26, 32, 34, 37, 40 и др. ).

ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА

Свештенство је тајна, у којој правилно изабрани човек (у епископа, или презвитера или ђакона), кроз архијерејско рукоположење, прима благодат Светога Духа, за свештено служење у Цркви Христовој.

Ова тајна се савршава само над лицима, изабраним и посвећеним у свештенослужитеље. Постоје три степена свештенства: ђакон, презвитер (свештеник) и епископ (архијереј).

Посвећени у ђакона прима благодат да служи при савршавању тајни.

Посвећени у свештеника (презвитера) прима благодат да савршава тајне.

Посвећени у епископа (архијереја) прима благодат не само да савршава тајне, већ и да посвећуjе друге за савршавање тајни. Тајна свештенства је установљена божанствено. Св. апостол Павле сведочи, да је Сам Господ Исус Христос "поставио једне за апостоле, а друге за пророке, једне за јеванђелисте, а друге за пастире и учитеље, за усавршавање светих, на делу служења, за сазидање Тела Христова" (Ефес. 4, 11-12).

Апостоли, по поуци Духа Светога, савршавајући ту тајну, кроз полагање руку постављали су ђаконе, презвитере и епископе.

О изабрању и рукоположењу првих ђакона од стране самих св. апостола говори се у књизи Дела Апостолска: "поставише их пред апостоле и они (апостоли) помоливши се Богу положише руке на њих" (Дела Ап. 6, 6).

О рукоположењу презвитера се говори: "и рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се (апостоли Павле и Варнава) Богу с постом, предадоше их Господу у Кога вероваше" (Дела Ап.14, 23).

У посланицама к Тимотеју и Титу, које је апостол Павле поставио за епископе, се говори: "напомињем ти (епископу Тимотеју) да разгориш Дар Божији, који је у теби кроз полагање руку мојих" (2 Тим. 1, 6). "Зато оставих тебе (епископа Тита) на Криту, да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима презвитере, као што ти ја заповедих" (Тит. 1, 5). Обраћаjући се Тимотеју, апостол Павле, говори: "не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гресима. Чувај себе чистим (1 Тим. 5, 22). "Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три сведока" (1 Тим. 5, 19).

Из ових посланица видимо, да су апостоли оставили епископима власт да посвећуjу презвитере кроз рукоположење и да савршавају суд над презвитерима, ђаконима и црквенослужитељима.

О свештенослужитељима апостол Павле, у посланици к епископу Тимотеју, пише: "али епископ треба да је без мане... ђакони такође треба да буду честити..." (1 Тим. 3, 2, 8).

ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

Јелеосвећење је тајна, у којој се, при помазању болесног освештаним јелејем (уљем), призива на болесног благодат Божија за његово исцељење од телесних и душевних болести.

Тајна јелеосвећења још се назива саборовањем, јер се за њено савршавање сабира неколико свештеника, мада по нужди, њега може савршити и један свештеник.

Та тајна има свој почетак још код апостола. Примивши од Господа Исуса Христа власт да за време проповеди исцељују сваку болест и немоћ, они "помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху" (Марк. 6, 13).

Посебно подробно говори о тој тајни апостол Јаков: "Болује ли ко међу вама, нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је он грехе учинио, опростиће му се" (Јак. 5, 14-15).

Свети апостоли ништа нису проповедали сами од себе, већ су учили само томе, што им је заповедио Господ и ставио у њих Дух Свети. Апостол Павле говори: "дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље, које сам ја благовестио, није од човека, нити га ја примих и научих од човека, него кроз откривење Исуса Христа" (Гал.1, 11-12).

Јелеосвећење над малом децом се не савршава, јер код мале деце не може бити свесно учињених грехова.