Сав свет који нас окружује је велика књига откровења Божијег, сведочанство о свемоћи и премудрости Бога -Творца.

Људи, који изучавају тај свет, научници - сви, са врло ретким изузетцима, су верујући људи. "Зато што, да би истраживали (изучавали) било шта, морају бити уверени у то, да је све, што се истражује направљено осмишљено, по одређеном плану". "Чак и најпростија машина, случајно, сама од себе никако не може настати; ако ми нађемо правилно распоређену групу камења, ми из правилног распореда закључујемо, да их је тако положио неки човек. Случајна група увек ће бити без форме, неправилна. Још је Цицерон (древни научник и писац, живео пре Р.Х.) говорио, да колико год милиона пута бацили коцку са словима, редови стихова од њих никако се неће добити. А васељена, која нас окружује, далеко је сложенија, као најсложенија машина и пуна далеко дубљег смисла, него најдубље осмишљено стихотворење" (из беседе арх. Натанаила).

Апостол Павле је био најобразованији човек свог времена, и он говори "сваки дом сазидао је неко, а онај који је све саздао јесте Бог." (Јевр. 3, 4)

Велики научник Њутн, откривши законе кретања небеских тела, откривши тајну светоздања, био је верујући човек и занимао се богословљем. Када је он изговарао име Божије, сваки пут је са страхопоштовањем устајао и скидао капу.

Велики Паскал, геније математике, један од твораца нове физике, био је не просто верујући, већ и један од највећих религиозних мислилаца Европе. Паскал је рекао: "сва противречја, која више од свега, највероватније, xoћe да ме удаље од позиције религије више од свега су ме привела к њој".

Велики оснивач целе савремене бактериологије (наука која изучава живот бактерија и њихов утицај на људски организам), мислилац, који је дубље од других проникнуо у тајну органског живота - Пастер, говори: "Што се више занимам изучавањем природе, тим више се заустављам у страхопоштовању и запрепаштењу пред делима Творца".

Чувени, научник Линеј завршава своју књигу о биљкама овим речима: "заиста је Бог, велики, вечни, без Којег ништа не може постојати".

Астроном (изучавалац кретања небеских тела - звезда) Кеплер кличе: "О, велик је Господ наш и велика је Његова моћ, и мудрости Његовој нема граница. И ти, душо моја, пој славу Господу Твојем целог твог живота".

Штавише Дарвин, чије учење је било потом искориштено, од стране полунаучника, за оповргавање вере у Бога, био је целог свог живота врло верујући човек и у току многих година био је црквени настојник у својој парохији. Он никада није мислио, да његово учење може противуречити вери у Бога. После тога, када је Дарвин изложио своје учење о еволуцији, развитку живог света, њега су упитали - где је почетак ланца развитка живог света, где прва карика његова? Дарвин је одговорио: "она је прикована к Престолу Свевишњега".

Велики геолог (изучавалац земље) Лајел, пише: "при сваком испитивању ми откривамо јасније доказе предострожности, силине и мудрости творачког разума Божијег".

Научни историчар Милер дефинише: "само са познањем Господа и по темељном изучавању Новог Завета ја сам почео схватати смисао историје".

Било би могуће навести неограничену количину доказа вере научника у Бога, али, мислим, да је и ово довољно, а указаћу на један врло речит доказ. Научник Денерт је испитао, о вери у Бога, кроз писма (анкете), 432 научника природњака (изучаваоци природе). 56 од њих нису одговорили, 349 научника показали су се верујућим у Бога и само њих 18 су изјавили, да или не верују или да су равнодушни према вери. Резултати овог испитивања научника, поклапају се са резултатима других, сличних испитивања.

"Само полузнање приводи људе ка безбожништву. Нико не одриче постојање Божије, осим оних, којима је то корисно", говори енглески научник Бекон.

Млада девојка, света великомученица Варвара, видевши величину и лепоту Божијег света, пришла је к познању истинитог Бога.

Тако открива Себе Бог кроз видљиви свет свакоме човеку, који има разум, и добру вољу.

Вера у Бога је основно својство душе човекове. Душа је дата човеку од Бога: она је као искра и одраз самог Божанства у човеку. Потичући од Бога, имајући у Њему биће сродно себи, душа се сама собом, по својој вољи, обраћа Богу, иште Њега "Жедна је душа моја за Богом живим" (Псал. 41, 2-3). Слично Томе, како се очи окрећу ка светлости и направљене су због тога, да би виделе светлост, тако и душа човекова стреми к Богу, има потребу да општи са Њим и само у Богу налази спокој и радост (срећу). Цвет се извлачи к сунцу зато, што он од сунца прима светлост и топлоту, без чега он не може да живи и расте. Слично томе постојано, ничим савладана, тежња човекова к Богу проистиче одатле, што само у Богу наша душа може да нађе све то, што јој је неопходно за правилан и здрав живот.

Зато су сви народи, у сва времена, веровали у Бога и Њему узносили молитве, и мада су се често заблуђивали, неправилно веровали у Бога, никада нису губили веру у Божанство, тј. увек су имали религију. (Религијом се назива духовни савез човека са Божанством).

Свеопштост вере у Бога била је позната још од времена Аристотела, највећег грчког научника (философа и истраживача природе, који се родио 384 године пре Рођења Христовог). И сада, када су научницима познати сви народи без изузетка, који су насељавали и насељавају нашу земљу, потврђује се, да сви народи имају своја религиозна веровања, молитве, храмове и жртвопроношења. "Етнографија (наука која изучава живот - бит свих народа, који насељавају земљу) не зна за не религиозне народе", говори немачки географ и путописац Ратцел.

Ако и постоје одвојена убеђења безбожника, она се јављају као редак изузетак и болешљиво отступање од норми. И како постојање слепих, глувих, немих не говори против тога, да човечанство влада даром вида, слуха и речи; како постојање идиота не одриче то, да је човеково биће разумно, тако и постојање безбожника не оповргава факт (очевидну истину) свеопштости религије.

Али природно откровење је недовољно, зато што грех помрачује у човеку ум, вољу и савест. Као доказ за то јављају се све могуће незнабожачке (паганске) религије, у којима је истина помешана са лажним људским измишљотинама.

Зато Господ и допуњава природно откровење надприродним.

(Састављено по књ. "Религия и наука" Франка, "Есть ли Бог?" прот. Г Шорец и др.)