Зато постојање човеково на земљи има дубоки смисао, велики задатак и висок циљ.

У Божијем светоздању нема и не може бити ничега бесмисленог. И ако човек живи без вере у Бога, мимо заповести Божијих, ако не живи за будући вечни живот, тада и постојање таквог човека на земљи постаје бесмислено. За људе који живе без Бога, живот се чини неразумљивим и случајним. А сами ти људи често бивају гори од звери.

Сваком човеку, да би испунио свој задатак на земљи и задобио вечно спасење, неопходно је, као прво, да позна истинитог Бога и да правилно верује у Њeгa, тојест, да има истиниту веру, и као друго, да живи по тој вери - да љуби Бога и људе и чини добра дела.

Апостол Павле говори, да "без вере угодити Богу није могуће" (Јевр. 11,6) а апостол Јаков допуњује "вера без добрих дела односно без љубави, таква вера, је вера не дејствујућа, вера мртва. "

Дакле, за наше спасење неопходни су правилна вера и живот по тој вери (добра дела).

Истинито учење о томе, како треба правилно веровати у Бога и како људи треба да живе, садржи се у православној хришћанској вери, јер је она основана на Божанственом откровењу.

Божанственим откровењем назива се то, што је Сам Бог открио људима о Себи и о правилној истинитој вери у Њега.

Своје откровење Бог саопштава људима на два начина: природним и надприродним.