Цар Соломон

Соломон, при свом ступању на царски престо, принео је Богу хиљаду жртава. У ноћи после тога Бог му се јавио у сну и рекао: "Тражи, шта хоћеш, Ја ћу ти дати".

"Господе!" - одговорио је Соломон - "Ти си мене поставио царем, а ја сам мало дете. Даруј ми разум, да управљам народом Твојим".

Господу је био угодан Соломонов одговор. И рече Господ: "зато, што ниси тражио од Мене ни дугог живота, ни богатства, ни победу над непријатељима, него си тражио разума, да би управљао народом, Ја ћу ти дати мудрост такву, да сличног теби није било нити ће бити. И то, што ниси тражио, Ја ћу ти дати - богатство и славу. А ако будеш испуњавао заповести Моје, даћу ти и дуг живот".

Мудрост своју, Соломон је показао пре свега на суду. Ускоро по зацарењу њему су дошле на суд две жене. Оне су живеле у истом дому, и свака је имала дете. Ноћу, једна од њих своје дете је задавила и подметнула га другој жени, а живо дете је узела себи. Ујутру, жене су почеле да се споре: "живо дете је моје, а мртво је твоје", говориле су обе. Тако су се спориле и пред царем. Саслушавши их, Соломон је наредио: "донесите мач".

И принели су мач к цару. Соломон је рекао: "Расеците живо новорођенче на пола и подајте половину једној и половину другој".

Суд цара Соломона

Једна од жена при тим речима је ускликнула: "подајте боље њој дете, али га не убијајте!"

Друга је напротив говорила: "сеците, нека не буде ни њој ни мени".

Тада је Соломон рекао: "не убијајте дете, него га дајте првој жени: она му је мајка".

Народ, чувши о овоме, почео се бојати цара, јер су сви увидели, какву мудрост му је дао Бог.

Мудрост своју Соломон је показивао и у управљању народом и у свим другим царским пословима. И раширила се његова слава, по целој јеврејској земљи, и у другим суседним народима.

Испунивши завештање свога оца Давида, Соломон је приступио изградњи храма Божијег, у Јерусалиму. Изабрао је место за храм на гори Морија, која је била указана још Давиду и на којој је Аврам приносио на жртву Исака. Храм је правило 185.000 радника, седам и по година. Он је био направљен по узору на Скинију Мојсијеву, састојавши се од светиње над светињама, светилишта и предворја, али био је већи и велелепнији од ње. Зидови храма били су направљени од камена, споља обложени белим мрамором, а изнутра златом. Сви делови храма намењени богослужењима, били су направљени од злата.

Када је храм био готов, Соломон је позвао на његово освећење све старешине и много народа. Уз звуке труба и певање духовних песама био је унесен Ковчег Завета. Слава Господња у виду облака је испунила храм, тако да свештеници нису могли продужити богослужење. Тада се Соломон попео на своје царско место, пао на колена и са уздигнутим рукама се молио Богу, да Он тај пут прими молитве на само Израиљћана, него и незнабожаца. По окончању те молитве, са неба је сишао огањ и запалио жртве, припремљене у храму.

Царевање Соломоново било је мирно и срећно. Из далеких земаља су пристизали у Јерусалим, да виде цара и послушају његову мудрост. Царица Савска, чувши о слави Соломоновој, дошла је да га испита загонеткама. Убедивши се у његову мудрост, она је рекла: "Да буде благословен Господ Бог твој, Који је благоизволео да постави тебе на престо Израиљев!".

Али пред крај свог живота, Соломон је почео да греши пред Богом. Он је имао много жена; међу њима биле су и незнабожкиње. За њих, он је направио незнабожачка места за молитве, и сам је одлазио у њих.

Тада је Господ узео свој благослов од Соломона, и против њега почеле су се подизати буне и незадовољства у јеврејском народу. Соломон је схватио, да га то Бог кажњава за грехе, и почео се кајати. Али његово покајање није било тако пуно, од свег срца, као покајање Давидово. Зато га је Господ и помиловао и сачувао је царство за његовог живота, али је објавио кроз пророка, да ће се царство јеврејско после смрти Соломонове разделити на два, и да ће сину Соломоновом припасти мањи његов део.

НАПОМЕНА: Види Библију, "1 Књига о Царевима", гл. 3-11; "1 Књига Дневника" гл. 22, 28, 29 и "2 Књига Дневника" гл.1-9.