Али се догађало Давиду да упада и у велике грехе. Тада се он из дубине срца кајао за њих, ноћима је сузама квасио свој лежај, и после тога постајао је још бољи и још више је љубио Бога.

И ето, у једно предвечерје, цар Давид шетао је по крову царског дома и увидео је врло лепу младу жену. Давид је пожелео да је има за своју жену. Он је сазнао, да ту жену зову Вирсавија и да је она жена Урије Хетејина. Урија је у то време био у рату (рат се тада водио са Амонићанима). У Давиду се појавила силна жеља, да Урија умре. Ту злу, греховну жељу, цар није победио у себи и наредио је команданту војске да постави Урију у време борбе тако, да га убију. Жеља Давидова је била испуњена. Вирсавија, сазнавши за смрт свог мужа, плакала је за њим.

Када се завршило време плача Вирасавијиног, цар Давид послао је по њу и узео је у свој дом, и она је постала његова жена. Ускоро Вирсавији се родио син, а Давид није ни приметио, да је он учинио велик грех пред Богом.

Тада, по наредби Божијој, дошао је к цару Давиду пророк Натан и рекао му: "у једном граду живела су два човека: један богат, а други сиромашан. Богаташ је имао много мале и крупне стоке, а сиромах ништа, осим једне овчице, коју је он купио као малу и она му је расла заједно са његовом дечицом; она је јела, пила, спавала са њим и била му је као кћи. Али пришао је к богатом човеку путник. Да би угостио путника, богаташ је пожалио своје овце и волове, а узео је овчицу од сиромаха и заклао је за свог госта".

Цар Давид се силно разгневио на таквог човека и рекао Натану: "жив Господ (тј. кунем се Богом), човек, који је то урадио, достојан је смрти, а за овчицу дужан је да плати четвороструко, зато што је учинио то, и није му било жао".

Тада Натан рече Давиду "тај човек - то си ти. Тако говори Господ Бог: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, Ја сам те избавио од руке Саулове, зашто си презрео реч Господњу? Жену Уријину узео си себи, а њега си убио мачем амонићанским. Зато мач неће одступити од дома твог. Ја ћу подићи на тебе зло из дома твог".

И рече Давид Натану: "сагрешио сам пред Господом".

Натан му одговори: "Господ је скинуо са тебе грех твој; нећеш умрети, али умреће син који ти се родио". И отишао је пророк Натан у свој дом.

Давид схвативши, како је зло поступио дубоко се покајао. Он се са сузама молио Богу, постио је, лежао на земљи. Седмог дана, новорођенче је умрло.

Велики је био грех Давидов, али и покајање његово било је искрено и велико. И Бог му је опростио. За време свог покајања, цар Давид написао је покајну молитву - песму (50-и псалам), која је постала образац покајања и почиње овим речима: "Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога и од греха мога очисти ме..."

На црквено-словенском ове речи читају се овако:

За велику веру, кротост и послушање цара Давида, Господ је благословио његово царствовање и помагао му је у свему.

Он је успешно водио ратове са суседним народима.

Давид је освојио град Јерусалим и учинио га престоницом царства јеврејског. Уместо остареле Мојсијеве Скиније, он је поставио у Јерусалиму нову Скинију и тријумфално је пренео у њу Ковчег Завета.

Давид је пожелео да направи и постојани храм, али је Господ рекао: "Ти нећеш направити храм, јер си много ратовао и пролио си много крви; направиће га син твој, који ће бити цар после тебе".

Јерусалим

Али у то време Господ је јавио Давиду: "Престо твој остаће до века". То је значило, да ће од његовог потомства произићи Спаситељ света - Христос, Који ће царствовати у векове. И ми знамо, да су Исуса Христа често називали сином Давидовим.

Давид је написао много светих песама, или псалама, које је он спевао у молитви Богу, свирајући у гусле или друге музичке инструменте. У тим песмама - молитвама Давид је призивао Бога, кајао се за своје грехе пред Њим, опевао величанство Божије и предсказао долазак Христов и страдања, која ће претрпети Христос за нас. Зато света Црква назива цара Давида псалмопевцем и пророком.

Псалми Давидови често се читају и поју у Цркви на богослужењима. Света књига, у којој се налазе сви ови псалми, или песме, назива се псалтиром. Псалтир је најбоља књига Старог Завета. Многе хришћанске молитве састављене су од речи из псалама.

Давид је царевао четрдесет година и умро је у дубокој старости. Он је још за свог живота одредио за наследника свог сина Соломона. Првосвештеник Садок и пророк Божији Натан њега су помазали за цара. Пред смрт Давид је дао завет Соломону, да он обавезно направи храм Божији.

НАПОМЕНА: Види Библију, "2 Књига Самуилова", "1 Књига Дневника" (1 Паралипоменон).