Апостол Петар му рече: "сребра и злата ја немам, а то што имам, то ћу ти дати: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи", и узевши га за десну руку, подигао га је.

Хромоме су тог трена очврснула стопала и колена, он је почео да хода и ушао је заједно са апостолима у храм. Много народа у запрепаштењу због тог великог чуда дотрчало је у припрату, названу Соломоновом, где су били апостоли. Овде је апостол Петар изрекао другу проповед о васкрслом Господу. Многи од оних који су слушали апостола су поверовали; и било их је око пет хиљада људи.

Многа и велика чуда, која су учињена Господом кроз апостоле и обиље дарова Духа Светога, који су се делили кроз њих, све је то побуђивало у верујућима побожан страх, и уједно радост и весеље. Они су се трудили да у свему испуне заповести Христове и да живе светим и чистим животом. Верујући су се свакодневно сабирали у храму и слушали проповеди апостола, а на васкршњи дан (у први дан недеље - у недељу) сабирали су се по домовима због ломљења хлеба, тј. због Светог Причешћивања. Сви они били су сједињени великом љубављу, јер у њима је било једно срце и једна душа. Многи су продавали своја имања, и новац који су за њих добијали - доносили су апостолима због поделе онима којима је потребно. Увек и за све, верујући су се захваљивали Богу. За своју љубав и добра дела, они су стицали уважавање и љубав од стране народа, и број верујућих свакодневно се умножавао.

Временом, сви верујући у Господа Исуса Христа почели су се називати хришћанима, а учење и живот по вери Христовој - хришћанством.