Поводом празника Педесетнице, у Јерусалиму је у то време било много Јевреја, који су се скупили са свих крајева. Чувши шум, огромна гомила народа се сакупила око дома, где су били ученици Христови. Сви у народу су се запрепастили и питали су једни друге: "зар нису сви ови што говоре галилејци? Како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили? Како они могу да говоре на нашим језицима о величанственим делима Божијим?" И у недоумици су говорили: "напили су се слаткога вина".

Тада је апостол Петар, стао заједно са осталих једанаест апостола, и рекао, да они нису пијани, већ да је на њих сишао Дух Свети, како је то и било предсказано од пророка Јоила, и да је Исус Христос, Којег су Јудеји распели, васкрсао из мртвих, вазнео се на небо и излио на њих Светога Духа. Завршивши проповед о Исусу Христу, апостол Петар је рекао: "чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев, да је Бог послао Спаситељем и Христом Овога Исуса, Кога ви распесте".

Ова проповед Петрова, тако је утицала на оне који су је слушали, да су многи поверовали у Исуса Христа. Они су почели да питају Петра и остале апостоле: "шта да учинимо, људи браћо?"

Петар им је одговорио: "покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа".

Они што повероваше у Христа, радо су примили крштење, а таквих је било тога дана три хиљаде људи. На тај начин, почело се оснивати на земљи Царство Божије, тј. света Црква Христова.

Од дана силаска Светога Духа хришћанска вера почела се брзо ширити, уз помоћ Божију; број верујућих у Господа Исуса Христа из дана у дан се увећавао. Поучени од Светога Духа, апостоли су смело проповедали свима о Исусу Христу, Сину Божијем, о Његовим страдањима за нас и о васкрсењу из мртвих. Господ им је помагао великим и многобројним чудима, која су била чињена кроз апостоле, именом Исуса Христа. Првобитно су апостоли проповедали Јеврејима, а затим су се разишли по разним крајевима за проповедање свим народима. За савршавање тајни и проповедања учења хришћанског, апостоли су постављали кроз рукоположење епископе, презвитере (свештенике или јереје) и ђаконе.

Та благодат Светог Духа, која је била јасно предата апостолима, у виду огњених језика, сада се даје у нашој Светој Православној Цркви невидљиво - у њеним светим тајнама, кроз следбенике апостола - пастире Црквене - епископе и свештенике.

НАПОМЕНА: Види у књ. Дела Апостолска, гл. 2, гл. 14, 23.

Силазак Светог Духа на апостоле празнује Св. Православна Црква, као један од највећих празника, у педесети дан после Пасхе (јер је Дух Свети сишао у 50-ти дан после васкрсења Исуса Христа) и зато се и назива Педесетницом, или Тројициним Даном, јер се тога дана открило свету дејство све Пресвете Тројице, и људи су се научили да се поклањају и прослављају три лица једног Божанства: Оца и Сина и Светога Духа.

На тај празник украшавамо храм и свој дом зеленилом, а у време богослужења стојимо са цвећем у рукама, изражавајући тиме нашу радост и захвалност Богу за то, што је Он Својим Светим и Животворним (који даје живот) Духом обновио људе, родио их (кроз крштење) у нови живот (цвеће и зеленило - знак живота).

Cледећи дан, после Тројициног Дана, назива се Духовим Даном (Духовима) и посвећен је прослављању Светога Духа.

Тропар празника

Благословен - достојан прослављања; иже премудри ловци јавлеи - који је рибаре, тј. апостоле учинио премудрима; теми уловлеи вселеннују - кроз њих уловивши, тј. привукавши к вери васељену.