Када су довели Исуса Христа на Голготу, Њему су војници дали да пије киселог вина, помешаног са горким средствима, да би му олакшали страдања. Али Господ, пробавши, није хтео да га пије. Он није желео да узме никакво средство за олакшавање страдања. Та страдања Он је примио на Себе добровољно, за грехе људи; зато је и желео да их поднесе до краја.

Када је све било припремљено, војници су распели Исуса Христа. То је било око поднева, по јеврејском у 6-ом часу дана. Када су распињали Њега, Он се молио за Своје мучитеље, говорећи: "Оче! опрости им, јер не знају, шта раде".

Напоредо са Исусом Христом, распели су двојицу злочинаца (разбојника), једног са десне, а другог са Његове леве стране. Тако се испунило предсказање пророка Исаије, који је рекао: "и би метнут међу злочинце" (Ис. 53, 12).

По наредби Пилатовој, на Крст је био закуцан изнад главе Исуса Христа надпис, означавајући Његову кривицу. На њему је било написано на јеврејском, грчком и римском: "Исус Назарећанин Цар јудејски", и многи су га читали. Такав натпис није се свидео непријатељима Христовим. Зато су првосвештеници пришли к Пилату и говорили: "не пиши: Цар јудејски, већ напиши, да је Он говорио: Ја сам Цар јудејски".

Али Пилат одговори: "шта написах, написах".

Тада су војници, који су распели Исуса Христа, узели Његову одежду и почели је делити међу собом. Горњу одежду они су поцепали на четири дела, сваком војнику по део. А хитон (доња одежда - долама) није био сашивен, већ сав ткан од једног дела. Тада су они рекли једни другима: "да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти". И бацивши коцку, војници су седећи, чували место казне. Тако, и овде се остварило древно пророчанство цара Давида: "разделише одећу Моју међу собом, и за доламу Моју бацише коцку". (Псал. 21, 19).

Непријатељи нису престајали да вређају Исуса Христа ни на Крсту. Они, пролазећи, оцрњавали су Њега, и климајући главама, су говорили: "Аха! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш! Спаси Самога Себе. Ако си Ти Син Божији, сиђи с Крста".

Тада су првосвештеници, књижници, старешине и фарисеји, подсмевајући се, говорили: "Друге спасе, а Самог Себе не може да спасе. Ако је Он Христос, Цар Израиљев, нека сиђе сад с Крста, да ми видимо, па ћемо веровати у Њега. Уздао се у Бога; нека избави сад Њега Бог, ако је Он по вољи Њему; јер Он говораше: Ја Сам Син Божији".

По узору на њих и војници-незнабожци, који су седели код крстова и чували распете, исмевајући Њега, говорили су: "ако си Ти Цар Јудејски, спаси Себе Самог".

Чак је и један од распетих разбојника, који је био с леве стране Спаситељеве, оцрнио Њега и говорио: "ако си Ти Христос, спаси Себе и нас".

А други разбојник, напротив, умиривао је њега и говорио: "Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако (тј. на такве муке и смрт)? Али ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили, а Он никаква зла не учини". Рекавши то, он се обратио к Исусу Христу с молитвом: "помени ме (сети ме се), Господе, када дођеш у Царству Твоме!".

Милосрдни Спаситељ примио је срдачно покајање тог грешника, који је показао такву дивну веру у Њега, и одговорио је благоразумном разбојнику: "заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у рају".

Код Крста Спаситељевог стајали су Мајка Његова, апостол Јован, Марија Магдалена и још неколико жена, које су Њега поштовале. Hемогyће је описати тугy Божије Мајке, која је гледала неиздржива мучења Сина Свога!

Исус Христос, видевши Мајку Своју и Јована заједно стојећи, а њега је посебно љубио, рекао је Мајци Својој: "Жено! ето Ти сина". Потом рече Јовану: "ево, Мајка твоја". Од тог времена, Јован је узео Мајку Божију у свој дом и бринуо се о Њој до краја Њеног живота.

Међутим, за време страдања Спаситеља на Голготи десило се велико чудо. Тог часа, када је Спаситељ био распет, тј. у шестом часу (а по нашем рачунању у дванаестом часу дана), сунце се помрачило и наступила је тама по свој земљи, и продужила се до деветог часа (по нашем до трећег часа дана), тј. до саме смрти Спаситељеве.

Та необична, свесветска тама била је запажена од идолопоклоничких списатеља-историчара: римског астронома Флегонта, Фала и Јунија Африкана. Чувени философ из Атине, Дионисије Аеропагит, био је у то време у Египту, у граду Галиопољу; посматрајући изненадну таму, рекао је: "или Творац - страда, или се свет руши". Касније, Дионисије Аеропагит је примио хришћанство и био је први атински епископ.

Око деветог часа, Исус Христос громко је узвикнуо: "Или, Или! Лима савахтани!" тојест "Боже Мој, Боже Мој! Зашто си Ме оставио?" То су биле прве речи из 21-ог псалма цара Давида, у коме је Давид јасно предсказао о страдањима Спаситељевим на Крсту. Тим речима Господ је последњи пут напоменуо људима, да је Он истинити Христос, Спаситељ света.

Неки од оних што су стајали на Голготи, чувши те речи, које је изрекао Господ, говорили су: "ено, Он зове Илију". А други су говорили: "да видимо, xоће ли доћи Илија да спасе Њега".

А Господ Исус Христос, знајући, да се све савршило, изговорио је: "Жедан сам".

Тада један од војника потрчи, узе сунђер, намочи га сирћетом, надену је на трску и принесе к исушеним уснама Спаситељевим. Окусивши сирће, Спаситељ рече: "Савршило се", тојест испунило се обећање Божије, савршено је спасење људског рода.

После тога, Он громким гласом рече: "Оче! у руке Твоје предајем дух Свој". И, оборивши главу, предаде дух, тј. умре.

И тада, завеса у храму, која је заклањала светињу над светињама, поцепала се надвоје, од горњег краја до доњег, и земља се потресла, и камење се расцепило; и гробови се отворише; и многа тела уснулих светих су васкрсла, и изашавши из гробова после васкрсења Његовог, ушли су у Јерусалим и јавили се многима.

 Капетан исповеда Исуса Христа сином Божијим

А капетан (старешина војнички) и војници са њим, који су чували распетог Спаситеља, видевши земљотрес и све што се одиграло пред њима, преплашили су се и говорили су: "заиста, овај Човек је био Син Божији". А народ, који је присуствовао распећу и све видео, у страху се почео разилазити, ударајући себе у груди.

Наступило је вече тог петка. У тој вечери требало је јести Пасху. Јудеји нису хтели до суботе да остављају на крстовима тела распетих, јер се пасхална субота, сматрала великим даном. Зато су они молили Пилата да им дозволи да поломе голени (колена) распетима, да би они брже умрли и да би их могли скинути са крстова. Пилат је дозволио. Војници су пришли и поломили голени разбојницима.Када су они пришли к Исусу Христу, увидели су, да је Он умро, и зато нису поломили и Њему голени. Али један од војника, да не би било никакве сумње у Његову смрт, пробо је Њему копљем ребра, и из ране су потекли Крв и вода.

Пробадање ребара

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 27, 33-56; по Марку, гл.15, 22-41; по Луки, гл. 23, 33-49; по Јовану, гл. 19, 18-37.

Испунило се!

Св. Крст Христов је Св. Жртвеник, на ком је Син Божији - Господ наш Исус Христос - принео Себе на жртву за грехе света.