После тога, када је Исус Христос био осуђен на распеће, Он је био предат војницима. Војници, свезавши Њега, опет су Га били с поругама и исмевањем. Када су се исмејали над Њим, скинули су са Њега порфиру и обукли Га у Његову личну одежду. Осуђени на распеће, морали су да носе свој крст, па су војници положили на плећа Спаситељева Његов Крст и повели на место, одређено за распећа. А то место било је брег, који се називао Голготом, или местом лобање, тј. узвишеним. Голгота се налазила западно од Јерусалима недалеко од градских врата, која су се звала Судњим.

За Исусом Христом ишло је мноштво народа. Пут је био брдовит. Измучен ударцима и бичевањима, изнурен душевним страдањима, Исус Христос једва је ишао, неколико пута је падао под тежином Крста. Када су дошли до градских врата, где се пут подизао ка гори, Исус Христос потпуно је изнемогао. Тада су у близини војници угледали човека, који је са састрадавањем гледао на Христа. То је био Симон Киринејанин, који се враћао после рада из поља. Војници су га шчепали и натерали да носи Крст Христов.

Спаситељ носи крст

Међу народом који је ишао за Христом било је и много жена, које су плакале и ридале за Њим.

Исус Христос, обративши се њима, је рекао: "кћери јерусалимске! Не плачите за Мном, него плачите за собом и за децом својом. Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо тим женама, које не родише. Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас".

Тако је Господ предсказао те ужасне несреће, које су се морале ускоро после Његовог земаљског живота, збити над Јерусалимом и народом јеврејским.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју., гл. 27, 27-32; по Марку, гл.15, 16-21; по Луки, гл. 23, 26-32; по Јовану, гл.19, 16-17.