И ето, смисливши лукаво питање, они су послали к Спаситељу неке фарисеје (младе ученике своје), и иродовце (тј. неке који су признавали законитост римских власти), и који су, правећи се благочестивима, Њему почели улагивачки да говоре : "Учитељу! знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко од људи. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћecapy или не?"

Непријатељи Христови, смисливши то лукаво питање, рачунали су овако: ако Исус Христос одговори, да треба платити порез, тиме ће Он изазвати против Себе негодовање у народу, јер су Јевреји признавали својим царем само Бога; а сматрати себе поданицима цара из туђе земље, па још и незнабожца, они су сматрали безакоњем, богопротивним, и само по принуди, плаћали су порез ћесару. А ако Исус Христос одговори, да не треба платити порез ћесару, у том случају они би Њега одмах окривили пред римским управником, да побуњује народ против римске власти, као противник ћесаров.

Али Исус Христос, разумевши њихово лукавство рече: "што Ме кушате, лицемери? (лицемер - човек, који се претвара, ради користи стара се да представи себе пред другима побожним и честитим). Покажите ми новац порезни".

А они донесоше Њему динар.

Спаситељ упита: "чији су овај лик и натпис?"

Они одговорише "ћесареви".

Тада им Исус Христос рече: "подајте, дакле, ћесарево ћecapy, и Божије Бoгy". То значи: подајте ћесару за то, што ви добијате од њега, платите порез њему за све то, чиме се користите од њега (новцем, војском и сл.), будите покорни њему у свему, што није противно Божијим заповестима - плаћање пореза је знак покорности, законска обавезност и неопходност. Али у исто време, истрајно треба испуњавати и све што Бог тражи од нас у Својим заповестима, и с љубављу служити Њему, јер Богу сте дужни својим постојањем, самим животом својим.

Одговор Спаситељев фарисејима о давању пореза ћесару

Одговор Спаситељев задивио је својом мудрошћу и необичном простотом, па су фарисеји заћутали и са стидом су отишли од Њега.