Један човек беше богат, облачио се у скерлет (горња одећа од скупоценог финог материјала), и у свилу (танка бела одећа), и славио је весело сваки дан. А био је такође неки сиромах, по имену Лазар, који је лежао пред вратима дома богаташевог, покривен гнојем. Он је желео да се насити мрвама које су падале са трпезе богаташеве, и пси су долазили и лизали гној његов.

Умре сиромах и однесоше га ангели у наручје Аврамово (место блаженства праведних, рај).

Умре и богаташ, и погребоше га. И ево, мучећи се у паклу, он подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у наручју његовом и повика: "оче Авраме! смилуј се на мене и пошаљи Лазара, нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик, јер се мучим у овоме пламену".

Али Аврам рече: "чедо! сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а Лазар се намучио; сада пак он се теши, а ти се мучиш. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, коју не можемо прећи нити ви нити ми".

Тада бивши богаташ рече Авраму: "молим те пак, оче, да пошаљеш Лазара к дому оца мојега, јер имам петорицу браће.

Нека их упозори и посведочи им о будућем животу, да не би и они дошли на ово место мучења".

Аврам му је одговорио: "имају Мојсија и пророке (тј. Свето Писмо њихово); нека њих слушају".

А он се успротивио Авраму: "не, оче Авраме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се".

Тада му Аврам рече: "ако не слушају Мојсија и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће поверовати".

У овај причи Господ је јасно показао... Ако богаташ троши своје богатство, само на своје задовољство, а сиромашнима не помаже, не мисли о својој души и њеној вечној судбини, он ће бити осуђен и неће примити блаженства у будућем животу. А они, који трпељиво, са кротошћу, без роптања подносе патње, добиће вечни блажени живот у царству Небеском.