Исус Христос му рече: "не велим ти до седам пута, већ до седамдесет пута седам", тј. опраштај без рачуна, увек.

Да би боље објаснио то, Исус Христос рекао је причу: један човек је био дужан цару десет хиљада таланата. (Талант - мера злата и сребра, приближно вредности 2.500 рубаља. Значи, дуг је био око 25 милиона рубаља). Али он није имао чиме да врати. Када су га довели цару, цар је наредио да га продају, и његову жену, и децу, и сво његово имање. Тада је дужник пао пред цареве ноге и, клањајући се, почео га је молити: "господару! причекај ме, и све ћу ти вратити". Милостиви цар се сажалио над њим, опростио му дуг и пустио га да иде. А тај човек, отишавши од цара, наиђе на једног од својих другова, који му је био дужан сто динара (тј. само двадесет рубаља). Он је зграбио друга и почео га давити, говорећи: "дај ми што си дужан". Паде друг његов пред ноге његове и молећи га говорио је: "причекај ме, и све ћу ти вратити". Али овај није хтео да сачека и одвео га је и бацио у тамницу док не врати дуг. Када је Цар сазнао, од другова пострадалог о немилосрдности тог човека позвао га је к себи и рекао: "зли слуго! сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога друга, као и ја на те што се смиловах?" И, разгневивши се, цар га је предао мучитељима (људима који су имали обавезу кажњавања преступника), док не врати све што му је дуговао.

Завршивши причу, Исус Христос је рекао: "тако ће и Отац Мој Небески учинити вама, ако не опростите сваки од вас брату свом од срца сагрешења његова".

У овој причи под Царем се подразумева Бог. Под човеком, који је тако много дуговао цару, подразумевају се људи. Под дугом - греси наши. Под другом дужниковим, подразумевају се ти људи, који су у нечему криви пред нама (наши дужници).

Из ове приче се види, да свако, ко бива зао према својим ближњима за било какве њихове поступке и неће да им опрости, тај не заслужује (недостојан је) милости од Бога.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл.18, 21-35; по Луки, гл. 17, 3-4.